На данашњи дан, 28. jануара 1549. године рођен је Лудолф ван Цојлен, холандски математичар њемачког поријекла. Иако рођен у Њемачкој, током католичке инквизиције, као и многи Њемци, емигрирао је у Холандију. Прешао је у Делфт, гдје је предавао мачевање и математику. Отвара школу мачевања у Лајдену 1594. године. У Инжењерској школи Универзитета у Лајдену 1610. године бива постављен за првог професора математике. Касније предаје и алгебру, премјер и фортификације. На његовом надгробном споменику је било исписано 35 децимала броја π. Споменик је временом изгубљен. Грађани Лајдена 2000. године су обиљеживши 400. годишњицу његовог рада, свечано поставили нови споменик, копију претходног. Лудолф ван Цојлен је провео велики дио свог живота (скоро трећину) рачунајући број π на што већи број децимала. Метода коју је користио се није суштински разликовала од оне коју је описао и примјенио Архимед 1800 година раније. У књизи „О кругу“ објављује вриједност са 20 децималних мјеста, тадашњи рекорд. Касније то проширује на 35 децимала. Због његове упорности, посвећености и доприносу акумулације знања о овом броју вјековима је број π називан “Лудолфов број”. Пи или π је математичка константа, данас широко примјењивана у математици и физици. Ознака за број пи потиче од грчке ријечи периметар што значи мјерити около. У математику ју је увео Вилијам Џоунс, а популаризовао ју је Леонард Ојлер. Број пи има бесконачно много децимала. Њена приближна вриједност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. Пи је ирационалан број, што значи да се његова вриједност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. Пи је такође трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити коришћењем коначног броја цијелих бројева уз четири основне рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) и корјеновања. Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја пи и разумије његова природа.
Приредио: Миомир Ђуришић
