Izaberite stranicu

На данашњи дан 1699. године склапањем мира у Сремским Карловцима између Аустрије, Пољске, Венеције и Русије с једне, и Турске с друге стране, окончан је шеснаестогодишњи Морејски рат. На крововима прошараном бријегу изнад Дунава, жељезничких шина и пута који спаја Нови Сад са Фрушком Гором и живописним сремским насељима, смјештен је споменик културе који се не истиче само као један од симбола Сремских Карловаца, већ представља и мало, али значајно мјесто на којем се пуна 72 дана писала историја. То је Капела мира, подигнута на локацији на којој је прије више од 300 година закључен Карловачки мир. Капелу, коју старосједеоци називају и Госпом од Мира, изградили су фрањевци почетком XVIII вијека на мјесту некадашње бараке у којој је 1699. године закључен Карловачки мир, на њемачком познат као споразум Карлоњитз, између сила Хришћанске алијансе и Отоманског царства. Овом важном догађају, како за Балкан тако и за остатак Европе, претходио је петнаестогодишњи рат који је почео опсадом Беча. Турци су били ријешени да прошире своју империју и да цијелу Европу баце под ноге, да стигну свуда докле је допирао звук црквених звона. Међутим, та бујица заустављена је пред капијама Беча, гдје су доживјели неколико страховитих пораза. Гледајући у очи сопственом уништењу, Османлије су у позну јесен 1698. године биле спремне да разговарају о окончавању сукоба са надмоћнијим противницима из управо формиране Свете лиге (Хабзбуршко царство, Млетачка република, Пољска, Русија, Британија, Холандија). За мјесто преговора изабрани су Карловци јер су се налазили на ничијој земљи, између хабсбуршког Петроварадина и Београда који су мало прије тога повратили Турци. Преговори су одржани у дрвеној колиби саграђеној специјално за ту прилику. Трајали су чак 72 дана, а четири делегације су се за то вријеме састајале 36 пута. У почетку је барака имала само једна врата, што је довело до неспоразума јер нијесу могли да одлуче коме указати част да уђе први. На крају, свака страна добила је свој улаз, како би представници свих делегација могли да уђу у исто вријеме и да се прије тога не сретну. Следећи протоколарни проблем искрсао је око питања ко ће се наћи на челу стола. Но, и он је ријешен када су, први пут у званичној свјетској дипломатији, преговарачи сјели за округли сто, који је након овог догађаја постао редовна пракса. Мир је коначно закључен 26. јануара 1699. године, петнаест минута прије поноћи. Преговори у Карловцима били су толико исцрпљујући, да њихов завршетак један од венецијанских представника није ни дочекао. Умро је током засиједања и сахрањен је у дворишту капеле. Над његовом хумком и данас стоји оронула плоча са грбом. Према одредбама мира, Беч је добио контролу над највећим дијелом Панонске низије, Млецима је припао добар дио Далмације, а Османлијама подручја јужно од Саве и Дунава. Аустријанци су касније зазидали врата кроз која су прошли Турци и на том мјесту поставили олтар, како би им симболично ставили до знања да на овим просторима немају шта да траже.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This