Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије вечерас је благословио двадесету Светосавску академију у препуном колашинског Дому културе, коју је организује Митрополија уз подршку са СО Колашин.

Благословећи сабрање владика Амфилохије је казао да двадесета година обиљежавања Светога Саве у Колашину представља наставак оног што траје вјековима на овим нашим просторима:

„Ми ове године обиљежавамо 800 година оснивања Зетске епископије – Митрополије, од стране Светога Саве на Михољској Превлаци, тако да његов спомен и сјећање на њега траје 8 вјекова. Дакле, обиљежавамо не само 20. годишњицу ових академија него 800 година Епископије Митрополије зетске, Митрополије црногорске, скендеријске, приморске, како се звала брдске. 800 година памћења и сјећања на ту изузетну личност Светога Саву архиепископа, великога мудраца и зналца, државника. Све је спојено у његовој личности.“

Високопреосвећени владика је нагласио да је у то вријеме Свети Сава био најзначанија личност не само у нашем народу, него најзаначјни личност на хришћанском Истоку, и оно што је за Запад био Фрањо Асишки (12. вијек), то је за Исток био Свети Сава.

„То је схватио ондашњи византијски цар, византијски патријарх у Никеји зато је дао аутокефалију Светоме Сави, рукоположивши га и самим тим је створио основу свеукупне наше културе, историјског бића, па и државотворности, и свега осталог кроз вјекове овдје на ове наше просторе.“

Као занимљиво је истакао да су имена Светога Саве и Симеона Мироточивог први пут уписана у оном календару који је штампан на Цетињу, 1493/94. године

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је подсјетио да ове године обиљежавамо и 70 година од упокојења блаженога спомена исповједника Патријарха Гаврила Дожића, најзначајније личности коју је изњедрио овај крај Мораче, Ровца, Колашина:

„Једини црквени поглавар свих европских цркава који је заједно са Светим владиком Николајем, током Другога свјетскога рата био у Дахау. ако такав је познат у свој Европи, а бојим се да је заборављен управо у његовом Колашину, његовој Морачи. Надам се да тако убудуће неће бити.“

Црна Гора у овим садашњим границама дала је 5 патријараха, архиепископа наследника Светога Саве: Евстатија Превлачкога са Михољске Превлаке из Будимље, послије Патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић из Бајица, Патријарх Арсеније Четврти Шакабента из Васојевића, четврти Патријарх Варнава Росић, Горњоморачанин, али су се одселили у Пљеваља, и Патријарх Гаврило Дожић:

„Све је то дала ова Црква овдашња Српска православна црква, Митрополија црногорска, односно Захумско-херцеговачка епископија времена Светога Василија Острошкога.“

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замолио је све присутне Колашинце, представнике власти да испоштују најзаслужнију личност из ових крајева патријарха Гаврила Дожића.

Осврнувши се на најаве оних који су завршили марксистичко-кумровачке школе те хоће да стварају своје цркве, а често нијесу ни крштени, Митрополит је нагласио да они не знају шта је Црква, јер Црква да би била српска, руска, грчка, црногорска.., она прво мора да буде Црква Христова, Божија, да има канонско вјековно наслијеђе, као што има ова 8. вјекова. Не може да се скупи група људи и да ствара цркву, тако се ствара партија.

У име домаћина сабране који се годинама, како је истакао организатор, сабирају на овоме мјесту како би се посјетили просветитељског духовног, али и образовног значаја оца нашега Светога Саве, је поздравио Милан Ђукић, предсједник Скупштине општине Колашин. Он је казао да Светосавске академије овдје, али и широм Црне Горе, Европе и свијета представљају истакнуте и узвишене манифестације културе и образовања:

„У Колашину, као и у другим градовима и државама, ова манифестација са својим карактером и садржајем представља допринос култури мултикултури, као и материјалном и нематеријалном културном наслијеђу које се наглашено цијени у развијеном свијету. Светосавске академије нијесу само допринос црногорској култури и њеном богатом наслијеђу, већ у случају наше државе представљају традиционално празновање које је утемељено још доба Црнојевића.“

Уз осврт да писани извори указују да је прослава Савиндана била незаобилазна светковина Петровића и пријестонице Цетиње, од 1856. године и књаза Данила, господин Ђукић је истакао да је она у том периоду попримила обрисе данашњих образовних и културних светковина, које су се као школске свечаности обиљежавале и неколико деценија прије на нашем приморју.

„Континуитет светосавских свечаности је прекинут завршетком Другог свјетског рата, а демократизација друштва и културе почетком деведесетих  је донијела обнову ове светковине. Свако грађанско друштво мора његовати своје културно наслијеђе. Свјесни тога ми у Колашину успоставили смо 20. годишњи континуитет светосавских академија као узвишених светковина културе и образовања, лишених сваке врсте политичких или националистичких призвука и пројекција.“

Предсједник Скупштине општине Колашин је нагласио да је Архиепископ Сава још у 13. вијеку, поред осталих, утемељио и наше православне епархије: Зетску, Будимљанску и Хумску (Митрополију црногорско-приморску, Будимљанско-никшићку и Захумско-херцеговачку) и да је у тешким и несигурни временима очувао јединство унутар Цркве и проналазио најбољи пут на простору распетога између Истока и Запада.

Проф. др Веско Драшковић је да је ово света земља Светог Саве, и да то потврђују: Савине планине, Савини потоци, Савина језера, Савина стопа:

„Практично Свети Сава је нама све, и тако се зовемо и презивамо. То је дар са неба. Из крила овог светитеља поникао је један Његош. Без његовог пера и његове утјехе тешко би пребољели све оне ране када нисмо ни пуно били посвећени вјери, било је ту и невјере. Његово перо прогласила је начин како треба писати у српском роду и народу. Један дан без Његоша тешко је замислити, један дан без Светога Саве тешко је замислити, а камоли све оне писце који су писали његовим стилом и који су свједочили нашу писменост. Ми смо их негдје заборавили, па смо се помало и огријешили.“

По његовим ријечима из тог крила Светога Саве изашао је један Тесла, Миланковић, Пупин, Милева Ајнштајн, практично даривали смо свијету науку:

„Свијет нам је вратио бомбама, и насмијао се милосрдним анђелима. Ми то нисмо узели за зло, већ као искушење, јер сво становништво на планети нама су браћа по Богу. Молимо се за њих да нађу покајање, а браћи по вјери поручујемо да нађу смисао за жртву.“

Нагласио је да као што се у своје вријеме појавио један Растко Немњић, тако се у Црној Гори појавио и један Ристо из Мораче, који је наш архиепископ који предводи нашу будућност, опраштајући нашој садашњости која је поприлично неука:

„Надамо се у Бога да нас није заборавио, јер ми Њега понекад јесмо, Он нас неће издати никада, а ми Њега понекад и хоћемо, зато што смо људи. Али слабост коју има човјек, правда се вјером коју има Бог „, казао је између осталог Проф. др Веско Драшковић.

У програму Светосавске академије су учествовали Хор Св. Марка из Подгорице, гуслар Вујачић, дјеца са вјеронауке из Колашина, КУД Мијат Машковић.

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

Pin It on Pinterest

Share This