У манастиру Кувеждин, посвећеном Светом Сави и његовом оцу Стефану Немањи, на југозападним обронцима Фрушке горе, код села Дивош, налази се највеће градилиште Српске православне цркве. После готово осамдесет година, велика српска светиња се полако обнављa и рестаурира, уређује се светилиште у ком је написана и испевана Химна Светом Сави. Задужбина српског деспота Стевана Штиљановића, саграђена 1520. године, добија стари сјај, који је имала све док је у Другом светском рату, 1944. године, усташе нису опљачкале и минирале.
– Комплетно је оспособљен ентеријер Цркве Светог Саве, реконструисан је иконостас са истим дуборезом, какав је био првобитни, који је радио чувени дуборезац Георгије Девић – каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, под чијим надзором су се радови изводили. – Све то смо урадили помоћу сачуваних фотографија овог иконостаса. Манастиру је враћено 20 икона, дела академског сликара Павла Симића, који је осликао и ентеријер цркве. Тако је црква добила унутрашњи изглед какав је имала пре минирања и паљења.
Током радова, до сада је утрошено 250 тона песка и шљунка и више од 400.000 цигала. Сада треба набавити 60 врата, и најважније је оспособити трпезарију, у којој ће монаштво примити ходочаснике.
– Бога молимо да завршимо до октобра, када се очекује да ову светињу посети око 10.000 верника и ходочасника – говори, за „Новости“, отац Варнава, игуман манастира, нескривајући радост што се светиња подиже из пепела. – Манастир је недавно добио ново крило дуго 90 метара. У његовом приземљу налазиће се трпезарија, у којој ћемо моћи да угостимо и до 200 верника, тоалети, магацини, ложионица. На спрату су 22 келије и свака ће имати подно грејање и купатило. На трећем нивоу, односно поткровљу, налазиће се 17 соба за госте.
Од наших саговорника сазнајемо да је манастир Кувеждин био грађевина рашко-моравског стила, али је као и други фрушкогорски манастири, кроз своју бурну историју рушен и обнављан, понекад се одступало од изворне архитектуре, тако да је то сада грађевина која је попримила и елементе грађевинарства препознатљивог за барок и класицизам.
За српску духовност, просвету и културу, манастир Кувеждин је важан и зато што је у њему написана и испевана Химна Светом Сави, песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“. Забележена је 1832. године, а појана, најпре, у цркви овог манастира. Старешина манастира каже да о песми немају више трагова и података јер није сачувана манастирска архива, која је изгорела током Другог светског рата.
– Ми у манастиру немамо писаног трага када је тачно настала песма, да ли баш 1832. године или раније. Волели бисмо то да истражимо до краја као што о школској слави – Савиндану постоји запис да је први пут прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у манастиру Кувеждин.
ВРАТИО СЕ МОНАШКИ ЖИВОТ
Мушки манастир Кувеждин тренутно има десет монаха и осам искушеника. Његовом обновом вратио се и монашки живот у ову велику српску светињу. Када је пре 16 година, тада јеромонах Варнава стигао у Кувеждин, у цркви није било пода већ земља, као ни крова над њом. Данас се у њој свакодневно служе молитве, службе.
Извор: Вечерње новости
