Izaberite stranicu
На дан 19/06 јануара, када Света Црква слави свето Богојављење – празник старији и од самог Божића – у српској парохији Светог Јована Крститеља у Волонгонгу било је свечарски и радосно.
Шта славимо на Богојављење?
Сјеверно од Јерусалима, на обали ријечице Јордан, Јован Крститељ је крштавао крштењем покајања. Он је позивао грешнике да се покају, да приступе води како би се очистили од гријеха. Јован их савјетује шта треба да раде да би постали бољи. А онда долази Он – и то је забиљежено у сва четири јеванђеља. А да је постојао било који разлог да изоставе тај детаљ писци Јеванђеља би га свакако изоставили јер је то не само незгодан детаљ, него врло срамни догађај. Догађај којим почиње јавна служба Исуса, обећаног Месије, Христа и Спаситеља свијета. Дакле, Он почиње своје дјело тако што тражи крштење покајања као неки тешки грешник.
И то је очигледно било збуњујуће и за самог Јована Крститеља који у чуду говори: “Ти мене треба  да крстиш, а ти долазиш мени”!!!
Ово је потпуно типично за Библију. Писци јеванђеља инсистирају да је Исус Син Божији. Да – они инсистирају да је Он оваплоћена Ријеч Божија, онај који узима гријех свијета. Ту нема никакве ни сумње ни смутње. Али оно што хоће да покажу јесте како се чудно овај Бог понаша, како чудно овај Бог дејствује. Он оставља по страни сву своју славу, све што му припада ставља на страну. Све што га разликује Он ставља у страну. И тихо се спушта у хладну и муљаву рјечицу Јордан. Шта више: раме уз раме он стаје са осталим грешницима. И то не обичним него врло озбиљним грешницима. Стаје раме уз раме са људима који су добрано духовно застранили; који су добрано духовно изгубљени; који су вјероватно дошли код Јована да траже мир. Он се тихо и ненаметљиво спушта у Јордан заједно са осталим тешким грешницима. И сам се препустио да га Јован крсти.
Овај смирени и понизни чин заправо је објава и јављање овом свијету истинског Бога па и не чуди што се од давнина назива Богојављење.
Свете службе овога дана су такође веома древне и значајне, а њих је у Волонгонгу служио Његово преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан са протом Бранком Босанчићем и ђаконом Милошем Ракетићем те многобројним олтарским прислужитељима. Најприје је служена Литургија светог Василија Великог па испред храма велико водоосвећење.
Пошто је Јовањдан и слава ове парохије ту је пресјечен и славски колач који су, уз богату трпезу, припремили породица Синише и Милене Премовић.
Након духовне и материјалне трпезе у луци Волонгонг пренесен је благослов овог великог празника и на Тихи океан гдје је Владика бацио прелијепо украшени крст, рад Катарине Марковић. За крстом је запливало тридесетак момака и дјевојака, а најбржи је био деветнаестогодишњи Марко Рутоњић из сиднејског Ливерпула, – по ријечима Преосвећеног Владике Силуана “највећег српског града”.  Као поклон, Марко је добио дрвени крст са Острога те награду од $500 долара, али је по свом смирењу и по доброти срца новац вратио и придарио назад парохији Св. Јована Крститеља за здравље своје породице.
Ово велико окупљање Срби Илаваре су такође искористили да покажу своју солидарност са браћом и сестрама у Црној Гори те тамошњом прогоњеним Црквом.
o. Бранко

Pin It on Pinterest

Share This