На данашњи дан, 22. jануара 2009. године предсједник САД Барак Обама наредио је да се у року од годину дана затвори злогласни затвор у Гвантанаму, који су САД основале након 11. септембра 2001. године али тај предлог није наишао на одобрење Конгреса.
У затвору у заливу Гвантанамо на Куби затвореници су годинама држани без подизања оптужнице, а поједини подвргавани испитивањима која су организације за заштиту људских права окарактерисале као мучења која су укаљала морални имиџ Америке. Обама је забранио употребу нехуманих тактика и испитивања осумњичених за тероризам и наредио да се затворе тајни притворни центри у иностранству. Године 2002. затвор Гвантанамо примио је прве затворенике. Мучење, незаконито затварање и штрајкови глађу били су само неки од мотива по којима је овај амерички затвор постао познат. Од отварања Гвантанама, лоцираног у америчкој војној бази на Куби, умрло је девет затвореника, од којих се за седам вјерује да су починили самоубиство.
Током 15 година постојања само девет затвореника је осуђено за неки злочин. Кроз озлоглашени „Гитмо“ прошло је скоро 800 затвореника, од којих су неки подвргавани мучењу, па је између осталог постао синоним за технику мучења звану “ waterboarding„. Поред те технике, која подразумијева поливање водом лица затвореника прекривеног крпом, како би се изазвао осећај дављења, према ријечима оних који су пуштени, у Гвантанаму су примјењиване и разне друге технике: плашење псима, ускраћивање сна, затварање нагих људи у мрачне самице на дуге периоде. „Свако је могао бити затворен. Доказ је могао бити чак и безначајан низ познанстава – затвореник је познавао особу А, која је познавала особу Б, која је познавала особу Ц, која је познавала Бин Ладена…“ Међу затворенима било је и најмање петнаесторо дјеце, попут Мохамеда ел Гаранија који је са 14 година био најмлађи становник Гвантанама. Гаранија су теретили да се борио за талибане и да је био члан терористичке ћелије Ал Каиде у Лондону, упркос томе што никада није био ни у Авганистану ни у Енглеској, а због недостатка доказа пуштен је седам година касније. Агонију преосталих затвореника можда најбоље осликава реченица Шакера Амера, пуштеног 2015. године након што је 13 година провео у Гвантанаму без оптужнице:
„Гвантанамо се руководи само једним концептом: како уништити људско биће“.
Приредио: Миомир Ђуришић