Select Page

Мило Ђукановић не треба да се бави историјом и канонским правом, нити да оснива цркве, већ да буде предсједник свих својих грађана, каже историчар Милош Ковић и додаје да црногорски предсједник, бранећи Закон о слободи вјероисповијести, нетачно тумачи црквену историју стару 800 година.

Ковић каже да су “бесмислице и измишљотине“ наводи Ђукановића, изнијети у интервјуу Танјугу, да се Црна Гора не може обавезивати традицијом СПЦ од 800 година, којом се, између осталог оспорава Закон о слободи вјероисповијести у Црној Гори, а коју, према тврдњама црногорског предсједника својим законима СПЦ не признаје ни држава Србија.

Он, такође, оцјењује да Ђукановић има сва демократска права да бира између традиције Светог Саве и Светог Симеона и традиције Јосипа Броза Тита и Едварда Кардеља, али да нема право да отима светиње српског народа.

-То нису споменици и нешто што може да поклони Мирашу Дедеићу или да то претвара у казина. Данас се у Манасији, Раваници, Хиландару, Острогу, врше службе као пре 600 или 800 година. Ђукановић то не разумије, а народ у Црној Гори, не само српски, је ту да га на то подсјети, каже Ковић.

Истиче да је данашњу Митрополију црногорско-приморску, чија је имовина на удару Закона о слободи вјероисповијести, као Зетску епископију основао Свети Сава, а у вријеме проглашења Пећке патријаршије добила је, како каже, статус митрополије. Према Ковићевим речима, постоји нејасан период историје митрополије после пада српске државе под турску власт, али од обнављања српске Пећке патријаршије 1557. године, Митрополија припада Патријаршији и једна је од најистакнутијих у оквиру ње.

Послије укидања Пећке патријаршије 1766. године, Митрополија одбија да то прихвати и иступа као настављач традиције Пећке патријаршије, а владике из куће Петровића инсистирају на томе да је њихова црква српска.

‘-Сви извори из тога доба говоре о њиховом дубоком увјерењу и осјећању да припадају српској традицији’, подвлачи историчар.

Ковић подсјећа да “Историја Црне Горе“, коју је написао Свети Петар Цетињски, односно Петар Први Петровић, почиње од Косова и да се у њој инсистира на “српству Црне Горе“. Ту исту историју је, каже, преузео Петар Други Петровић Његош и допунио је добом владавине Светог Петра Цетињског и послао у Санкт Петербург као документ о историји Црне Горе који, такође, почиње од Косова.

-‘Немамо ниједног значајнијег пророка и заступника косовског завјета у нашој историји од Његоша’, наглашава Ковић.

Сматра да, када Ђукановић спомиње Црногорску православну цркву, може да говори само о цркви коју је он основао и напомиње да Црногорци у вријеме Петровића не постоје као етничка група.

–Историја Црногораца као етничке групе и нације може се пратити од 1941. године и појаве црногорских усташа под командом (Секуле) Дрљевића и (Савић Марковића)Штедимлије. Ту националну политику Црногораца као посебне националне заједнице наставио је Тито, каже Ковић.

Подсјећа и да је управо митрополит црногорско-приморски Митрофан Бан предсједавао сједницом Светог синода на Цетињу 1918 године када је донијета одлука о успостављању јединствене Српске православне цркве.

–Не постоји црногорска националност нити било шта слично у вријеме књаза Данила, књаза Николе, Његоша, Светог Петра Цетињског, Светог Саве… Ако Ђукановић говори о црногорској нацији, родоначелници те нације су Дрљевић и Штедимлија. Није случајно укључио стихове Дрљевића у црногорску националну химну каже Ковић.

Упитан зашто Ђукановић помиње период од 1986. до 2000. године као период наводне узурпације имовине црногорске државе од стране СПЦ, Ковић одговара да је Црна Гора једина европска земља у којој Берлински зид није пао и да је у њој скоро три деценије на власти клика на челу са Ђукановићем, а која последњих 20 година, како каже, води изразито антисрпску политику.

–Ако га већ занима историја, нека размисли како ће историја да упамти његово име. Да ли као једног од вођа српског народа у Црног Гори и предсједника државе или као отпадника од српског народа и слуга великих сила и страних окупатора, поручује Ковић. Оцјењује да је после свођења српског језика, који говори више од 60 одсто грађана, на статус хрватског језика, који у Црној Гори говори мање од један одсто становништва, Ђукановић ударио на светиње што је, сматра Ковић, изазвало масовне и величанствене протесте.

‘Вјерујем да Ђукановић не схвата у какве је светиње ударио, као ни његови налогодавци, чији би траг требало тражити у његовим стално понављаним мантрама о евроатланстким интеграцијама’, оцјењује Ковић.

Мишљења је да је оно што се догађаја у Црној Гори дио шире појаве, односно, покушаја „растурања јединства” православне цркве.

–То што се дешава у Црној Гори, видимо и у Украјини, а то се, изгледа, спрема и у Сјеверној Македонији и видјећемо до чега ће то довести. Иза тога стоје земље НАТО пакта, САД и њени сателити, закључује Ковић.

Извор: Српске новине

Pin It on Pinterest

Share This