Јављање Оца и Сина и Духа Светога над водом у Јордану, празнично је обележено Светим евхаристијским сабрањем у подгоричкој Цркви Светога Ђорђа.
Началствовао је протојереј Јован Радовић, уз молитвено учешће проте Милуна Фемића и верног народа Божијег.
По освећењу Дарова предложења и причешћа верног народа, свештенослужитељи су приступили великом Водоосвећењу.
Том приликом, сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић.
„Ми вјерујемо у Бога као у Свету Тројицу.
Данас се наш Господ Исус Хрисос крстио у ријеци Јордану, а Бог Отац се јавља гласом Који говори са небеса: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, Њега послушајте, а Дух Свети се јавља у виду голуба, тако да први пут у историји рода људскога се јавља – Бог као Света Тројица.
То је највећа Тајна наше вјере православне, хришћанске.
Не можемо да објаснимо разумно – како је Бог Један а Тројица или Тројица у Јединици, како кажу Свети оци.
Можемо приближно да видимо, кад видимо воду, она је у три стања – течна, чврста као лед и гасовита као пара – али опет је вода; а једна једина вода а три су стања воде.
Исто тако када видимо сунце: видимо масу, топлоту и сјај сунца – то су три особине сунца, али је једно сунце.
Исто тако и Бог наш је Један. Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Он је Један Бог, али су три лица или Три Личности. То је сама суштина, наше православне хришћанске вјере и ми вјерујемо тако и зато се и крстимо са три прста, управо они означавају Свету Тројицу (а два састављена прста у десном длану, означавају Божанску и човечанску природу Господа Исуса Христа).
Господ се крстио на данашњи дан и нама дао примјер – да без крштења нема спасења.
Крштење је први од услова нашега спасења, када се ми ослобађамо од првороднога гријеха и својих личних гријехова које смо починили у своме животу а ако смо дјеца онда се чистимо од наслијеђених гријехова од својих родитеља, ђедова, прађедова – све до првога претка Адама који је сагријешио; и кроз Свету тајну крштења ми се извлачимо испод власти сатане.
Сви који нису крштени, наша Црква учи, су под влашћу сатане и демонских сила а Крштењем човјек излази из тог царства сатане, будући да овај свијет у злу лежи; зато је крштење кључно, ново рођење. Без њега нема спасења. И ми се крстимо Светом водом, спира се та нечистоћа, примамо благодат Духа Светога.
Видимо Свети Јован Крститељ који је крштавао Господа у ријеци Јордану, и који је Јевреје крштавао – он је крштавао само за покајање, његово крштење није било потпуно.
И Господ долази код њега да га Јован крсти, а Јован му каже јер Га препознаје, па му каже: Па како ја тебе да крстим Ти си Створитељ свих нас, Спаситељ, Бог, Ти немаш никаквог гријеха а Господ му рече, Остави сад, тако нам ваља испунити сваку правду.
Господ није хтео да наруши ниједан старозаветни јеврејски закон; и Господ се крстио у 30 г. То је по јеврејском рачунању био почетак зрелости човјека и почетак било какве учитељске проповиједи.
До 30 – те године Господа нико није знао. Мало ко је знао да се родио Господ. Ми данас знамо – јер је нама то пренесено али у вријеме Рођења Христовога само су знали, пастири, анђели и мудраци који су дошли да се поклоне. Нико други у тадашњем граду Назарету, Галилеји, није знао да се Господ родио; 30 године је био потпуно непознат човјек, Он је живио у Назарету са својим поочимом Јосифом и мајком Маријом, радио је као столар јер је Јосиф био столар; значи Господ је сам себе издржавао својим радом до 30 г. Нико за њега није знао, тек онда долази на Јордан, крштава се и почиње своју јавну проповед која је трајала три и по године.
Господ нам даје пример, да без крштења нема спасења – али крштење је само рођење (беба када се роди, морамо да је хранимо, тако да ми хришћани се хранимо Светим причешћем), ми се стога крстимо да бисмо се причешћивали.
Велики број народа се крсти и никада се не причести до смрти своје, што је стравично, значи да су мртворођени.
Ми се крштавамо да бисмо се причешћивали, рађамо се да бисмо се хранили.
Исто тако гледајмо, Црква нас позива да постимо постове које је Црква установила, то је због нашега добра, није то Господу потребно, него је то нама потребно – да се боримо са собом лошима и грешнима, зато нам је пост дат.
Најмање четири пута нас Црква позива да се причешћујемо; најмање четири пута годишње се хришћани морају причестити, ако желе да буду хришћани.
Идеални приступ је да онај који пости сва четири годишња поста, сриједу и петак – он би могао сваких 15 дана да се причешћује.
Јер једини разлог зашто ми долазимо овде у Цркву недељом и празником јесте – да се причестимо, да се нахранимо Тијелом и Крвљу Христовом. Само зато и долазимо на Свету литургију и само зато се служи Света литургија у свим нашим храмовима.
И немојмо када се причестимо кући одмах ићи и своје послове завршавати, него сачекајмо до краја Свете службе да заједно заблагодаримо и да се захвалимо Господу што нас је нахранио – јер Света тајна причешћа је и храна и сила која нас чува од падова у нове гријехе и нова сагрешења“, казао је у својој беседи прота Јован Радовић, додајући да пре пијења Свете богојављенске воде, треба прочитати молитве, и да ову Свету воду увиек треба имати у својим домовима и пити је у здрављу и у невољи.
Након литургијског сабрања, за полазнике Школе веронауке Свети Ђорђе, одржан је час веронауке код протинице Надице Радовић, а поподне се одржава час веронауке који води протиница Душка Станишић.
Елза Бибић
