„Наводећи да је у листу непокрености за цркву у Рогаме, уписан „Митрополит“ као физичко лице а не Митрополија Црногорско-приморска, као правно лице, именовани господин је наведену чињеницу приказао на манипулативан и обмањујући начин, јер у истоме листу непокрености („Б“ листу) је уписан ПИБ Митрополије Црногорско-приморске а не Јмбг. Митрополита Амфилохија“
Адвокат Митрополије црногорско приморске, Далибор Каварић реаговао је на изјаве предсједника Удружења правника Црне Горе, Бранислава Радуловића које су изнешене у емисији „Начисто са Петром Комненићем“.
Каварић сматра да је Радуловић у наведеној емисији изнио неколико нетачних чињеница,као и да је неке од њих приказао на манипулативан и обмањујући начин.
„Господин Радуловић је навео да Митрополија Црногорско-приморска није регисторована у Црној Гори те да нема „легитимацију“. Овакав навод је очигледно нетачан. У прилогу нетачности навода именованога, достављам изводе из централне државне статистике Црне Горе бр. 07-12/256 од 19.06.2009. године и од 19.09.2019. године као и Рјешење Пореске Управе бр. 31/31-00323-3 од 06.10.2004. године“, казао је Каварић.
Он је истакао, да је Митрополија Црногорско-приморска била, и још увијек јесте странка у десетинама поступака, спорова, нотарских уговора и других правних ситуација (један од поступака је и онај који је Радуловић понио у емисију- напомиње Каварић)) а што свакако не би било могуће када МЦП не би била правно лице и када не би имала „легитимацију“ како тврди Радуловић.
„Наводећи да је у листу непокрености за Цркву у Рогаме, уписан „Митрополит“ као физичко лице а не Митрополија Црногорско-приморска, као правно лице, именовани господин је наведену чињеницу приказао на манипулативан и обмањујући начин, јер у истоме листу непокрености („Б“ листу) је уписан ПИБ Митрополије Црногорско-приморске а не Јмбг. Митрополита Амфилохија, а истоме као правнику је несумљиво јасно да је критеријум идентификације власника; ПИБ број за правна лица а Јмбг. број за физичка, док се сви остали подаци апсолутно уподобљавају овом броју“, казао је Каварић.
„У прилог предњем и чињеница да је у поступку који је Радуловић понио у емисији и сам орган управе у поступку као странку препознао Митрополију Црногорско-приморску, да сви позиви у поступку гласе на њено име (Митрополије) као и да сва рјешења у поступку гласе на њено име, па је именовани управо имао за циља да збуни како свештеника (кога представља као приијатеља) али нажалост и цијелу јавност“ додаје Каварић.
Он је позвао Радуловића да што прије у форми кривичне пријаве обавијести Врховног државног тужиоца о „криминалним радњама и сазнањима“ до којих је дошао у вези уписа МПЦ у Катастру.
„А добро би било и да Радуловић, приликом подношења те кривичне пријаве објасни и то: како је дошао до предмета из неконачног (трајућег) управног поступка (с обзиром да није ни странка у поступку нити заинтересовано лице), који великодушно нуди Свештенику и јавности, и какав је начин правне културе и принципијелности да се из државнога органа управе узимају активни предмети и поступци који су у току и који нису правоснажно ријешени, и да се по ресторанима и кафанама води расправа о њима и да се пред медијима „пресуђује“ у тим поступцима и на тај начин утиче на органе управе како да поступају, који како кажем (оргна управе) још није донио ни коначну нити правоснажну одлуку у том поступку“, казао је Каварић.
Адвокат МЦП је питао Радуловића, да је имајући у виду да се „експертским и уставним“ Законом о слободи вјеросповијести“ планира да се управо кроз такву врсту поступака (управни поступак) преукњижава и црквена имовина, је ли мислио да исто тако и црквене предмете у вријеме њиховога трајања узима из Катастра, да их носи кући и да расправља о њима са експертима из његовога удружења и да „пресуђује“ по телевизији, иако, а како и сам зна, да би по томе врломе „Закону о слободи вјеросповијести“ управни поступак требао да се води по правилима парничнога поступка и по материјалним правилима својинскога права.
„Замислите, да неко активни судски предмет, и то неко ко није странка у судском поступку, за вријеме трајања тога поступка у Суду, добије тај предмет од суда и да га носи по граду и по телевизији и даје лекције и скицира пресуде? Надам се да је јавности још мало јасније зашто Митрополија нема и неће имати повјерења у овакву врсту поступака, а догађај од синоћ је само мало потврда тога оправданога неповјерења и слика како су Радуловић и његови другови планирали да законито и уставно пресуде Цркви. Не спорим јавни интерес и право да поједине продавачице и таксисти буду обавијештени о Закону у питању, и да Радуловић треба да им појасни све што им није јасно, али спорим да то чини на начин, да узима предмете из катастра док су у току, и да презентира те предмете по улицама, барем не, док предмети не буду окончани“, казао је Каварић.
Он је додао и да је Радуловић „злонамјерно и извитоперено“ представио навод да је црква изгубила спор у Стразбуру и да је то завршено.
„Ово представља класичан примјер обмане на наизглед формално тачан начин. Наиме Радуловић је тачну информацију, а то је да је једна од Епархија СПЦ у Црног Гори и поједини Манастири водила спор у Стразбуру, који је окончан тако што је представка проглашена недопуштеном (процесна категорија) и који је поступак неспорно негативно окончан за ту Епархију, ту чињеницу манипулативно представио као да је цијело питање имовине „ријешено“. При томе је преварио јавност, ускраћивањем саопштавања чињеница да је у том поступку тражено да држава Црна Гора донесе Закон о реституцији имовине Цркви (одузете након II Св. Рата) с обзиром да је постојећим Законом о реситуцији имовине другим физичким и правним лицима наведено да ће се у ондосу на Цркву донијети посебан Закон“ казао је Каварић.
Овом приликом Суд у Стразбуру је истина, одбио тужбу Епархије из разлога јер јер сматрао да Суд није надлежан да обавеже државу када ће временски урадити али не спорећи да имовина цркви треба да буде враћена.
„У прилог предњем: вашем медију и јавности достављам извод из представка гдје се види шта је тражено у том поступку као и задњу страницу пресуде Суда у Стразбуру гдје се види шта је одбијено, а нека сваки читалац (посебно правник) процијени да ли је то оно како је представио г-дин Радуловић“, казао је Каварић.
„Наравно Закон о реституцији одузете имовине Цркви Влада никада није донијела али је зато донијела „Закон о слободи вјеросповијести“ којим је озбиљно и темељито ријешила да отме и оно што је остало неотето, укључујући и саме Храмове, Цркве и Манастире, додуше за разлику од предходне власти на „законит и уставан начин“ и наравно овај пут у „јавном интересу“, казао је Каварић.
Извор: Вијести
