На данашњи дан, 16. јануара, 1927. године умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије и Географског друштва у Београду. Предсједник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, предсједник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају. Желио је да упише студије медицине, али Општина није имала новца за даље школовање, тако да уписује Природно-математички одсијек Велике школе у Београду 1884. године. Дипломирао је 1888. године, и послат је на даље студије физичке географије и геологије на Универзитету у Бечу. Докторирао је 1893. године са дисертацијом „Das Karstphänomen“, која је преведена на српски језик. Ова теза га је учинила познатим у свјетским научним круговима и сматран је утемељивачем карстологије. На почетку каријере Јован Цвијић је обављао прва и најзначајнија истраживања, радећи на терену кршевитих предјела источне Србије. Објаснио је карстну морфологију, хидрографију и приказао све процесе, облике и појаве карактеристичне за крашке области Балканског полуострва. Током путовања упознавао се са условима живота становништва на Балканском полуострву, што је било од пресудног значаја за бављење етнографским и политичко-етнографским, а касније и психо-социјалним питањем Балкана. Његова бројна и студиозна путовања показала су да је био одличан организатор научно-истраживачког рада и открила су његову склоност ка емпиријским истраживањима. Грађа прикупљена на терену представљала је основу цјелокупног научног стваралаштва. Као велики познавалац основних карактеристика људи са балканског подручја истиче да постоје позитивне и негативне особине људи. Посебну пажњу обраћа на лоше моралне особине људи, јер сматра да су велика сметња правом научном раду, а то су површност, слаба воља, спремност на подвале, пакост и злоба. Сматра да улазак у свијет науке представља васпитање снаге воље и моралних вриједности научника и да су она основа на којима израста научно стваралаштво. Научни рад Јована Цвијића је обиман. Објавио је неколико стотина научних радова. Једно од најважнијих његових дела је „Балканско полуострво и јужнословенске земље“. Јован Цвијић је био почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловачког универзитета у Прагу.
Приредио: Миомир Ђуришић
