Izaberite stranicu

Сновиђење страшно

 

Пошто испратисмо и потоњег Селџука,

и пошто се договорисмо да се бијела једра галских једрењака

имају сматрати заправо бијелим заставама предаје или слободе,

свеједно,

и пошто Аустроугари завршише тај тежак,

тај мучан посао рушења једне цркве,

једног гроба, мита и једне планине,

и пошто савезници,

ти добри људи које смо очекивали као старијега брата,

који ће као праведни Бог доћи тако што ће разбуцати небеса,

заљуљаше и последња кровишта у вароши древној,

дакле, пошто испратисмо и последњег злог госта

пред вјековну зору, у свануће,

помислих како бих могао напокон мирно, спокојно заспати.

Убрзо, дјеца дотрчаше усплахирено вичући:

Обише нам Цркву и отеше нам браћу!

Јавише нам да млади Владика претучен једва оста у животу!

Капелу, онај гроб и ону планину да опет обурдаше!

Неста и оно мало сувомеђе од Древне вароши!

Досјетих се да сам можебити јаву одјенуо у сан,

да ниједан рат овдје никада није окончан,

да ниједан непријатељ никада овдје није ни дошао,

а камоли иједан,

икада одавде да је отишао!!!

Богић Иљин Булатовић

Pin It on Pinterest

Share This