На данашњи дан, 12. јануара 1878. године у Бечу је умро Лазар Мамула, генерал и краљевски намјесник Далмације. Био је кум књаза Данила Петровића, а острво Мамула у Јадранском мору носи његово име. Србин из Горског Котара, данашња Хрватска, рођен је у мјесту у коме се налази познати српски манастир. Завршио је инжењеријску војну академију, а напредовао је у аустроугарској војној служби, од кадета до чина капетана. Постигао је значајан успијех у постављању утврђења на острвима Вис и Хвар, и у дијеловима Тирола. Истакао се у борбама током мађарске револуције. Тако је спријечио продор Мађара у Славонију и Срем 1849. године, напредовавши од Осијека до Петроварадина. Одбио је нападе на Сремску Каменицу и Сремске Карловце. Због тих заслуга аустријски цар му је додијелио витешки ред Марије Терезије и титулу барона. Лазар фон Мамула, како му је од тада гласило племићко име, добио је титулу артиљеријског генерала. Био је краљевски намјесник Далмације. Средином XIX вијека подигао је утврђење на острву Ластавица, на улазу у Бококоторски залив. По њему је ово острво добило име – Мамула. Тврђава позната под именом Мамула, подигнута је на малом каменитом острву Ластавици, кружног облика, пречника око 200 м, које се налази на улазу у Бококоторски залив, удаљено око 3,5 морске миље од Херцег Новог. По многим судовима зналаца, чак и у свјетским оквирима, тврђава и сад представља ремек дјело војног неимарства. У комбинацији са трђавом Арза на полуострву Луштица и Фортом Превлака на рту Оштро чинила је непрелазни бедем и сигурног чувара улаза у Бококоторски залив. Тврђаву, која је била пројектована за искључиво војне операције, је подигла Аустро-Угарска као један од важнијих фортификационих објеката који је штитио улаз у Бококоторски залив. Заједно са осталим фотификацијском објектима бококоторског залива била је преузета од ратне морнарице Краљевине Југославије и чинила је дио обалне одбране у периоду између два Свјетска рата. Улаз са пристаништем и малом плажом, налази се на сјеверној страни острва Ластавица, док је са преосталих страна свијета, њена обала стрма, неприступачна, а море је дубоко. Она, по свом архитектонском ријешењу, представља најљепшу тврђаву на Јадрану. За време млетачке владавине острво Ластавица је носило назив Рондина. Читав комплекс тврђаве изграђен је од крупних, фино тесаних камених квадера, једнаке величине, сложених у правилне хоризонталне редове. Положај и сам облик тврђаве прате конфигурацију острва. Кров је раван и прекривен слојем земље са равним грудобраном. Сјеверозападни сегмент прстенастог утврђења пресијеца висока, масивна кружна кула са двије етаже. У центру куле налази се отворено, кружно двориште, испод кога је смјештена цистијерна за воду. На оба спрата куле налази се низ засведених просторија са отворима за топове на спољашњој страни зида. Улаз у тврђаву формиран је на сјевероисточном дијелу и до њега се долази преко покретног моста, који је премошћавао релативно широк ров. Занимљиво је то, да тврђава никада није послужила својој намјени, односно са њених зидова никада није испаљен ни један топовски хитац. Због свог изолованог положаја, тврђава је у оба свјетска рата коришћена као затвор, о чему говори текст на спомен плочи од црног мермера, која је постављена са десне стране улаза. Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата, у Првом и Другом свјетском рату, а у Другом свјетском рату и логора „Нумеро 11“ у који су затварани становници са територије Боке Которске и источне Херцеговине. На Мамули и сусједној Превлаци било је затворено преко 2000 одраслих мушкараца, жена и дјеце, као и мјештана. Логор је основан наредбом италијанског адмирала Ренца Далмаца 1942. године. Тврђава Мамула данас представља једну од највећих и најбоље очуваних аустријских фортификација на Јадрану, коју карактерише монументалност, изразита прецизност градње и савршена функционалност облика. Тврђава је заштићена као споменик културе друге категорије.
Приредио: Миомир Ђуришић
