Select Page

На данашњи дан, 9. јануара 1853. године концентрацијом турских трупа код Спужа и одбацивањем црногорских снага на десну обалу Зете, остварена је прва фаза ратног плана Омер-паше Латаса и отпочеле припреме за одлучујући ударац на Црну Гору. Тај велики поход турске војске на Црну Гору, организован крајем 1852. године познат је као Прва Омер-пашина године. Интервенцијом великих сила прекинут је први поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, коју је турска војска почела да напушта фебруара 1853. године. Рођено име Омер-паше Латаса било је Михаило. Михаило Мићо Латас, православни Србин рођен у личком селу Јања Гора у породици која је давала и војнике и попове, и дан-данас је извор фасцинације. али уједно и голема енигма. Учио је средњу „војничку“ школу у Госпићу, и ту остао само годину дана, док није као одличан ученик добио мјесто питомца у кадетској школи у Задру. Као врло младог узели су га га у војску; постао је кадет у штапској писарници у Госпићу. Тек завршивши кадетску школу, због породичних проблема пребјегао је у Босну, и доспио у Гламоч, одакле је ускоро прешао у Бању Луку, мучећи се да заради за преживљавање. У Бањалуци је прешао на ислам и узео ново име Омер. Послије двије године, отишао је у Видин. Ту га је заповједник тврђаве Ибрахим-паша, узео за учитеља цртања својој дјеци и задовољан његовим радом, препоручио га у Цариграду. Омер се истицао цртежима и плановима и учинио се свом заштитнику способан и као такав користан за предстојеће реформе турске војске. Дочекао га је у Цариграду велики везир Хусреф-паша, којем се такође свидио. С том препоруком постао је најприје наставник техничког цртања у цариградској војној школи, а касније учитељ престолонаследника Абдул-Меџида и убрзо пуковник у царској војсци. На подручју Балкана Омер-паша је остао запамћен по сламању отпора босанског беговата. Устанак против Османлија избио је у Босанској Крајини. Затим су се јавили слични покрети и на другим странама, а међу противницима реформи био је и херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговић. Султан је послао у Босну Омер-пашу, да угуши устанак. Стигао је у августу исте године и брзо и одлучно у крви угушио буну, похапсио главне вође, међу њима и Али-пашу, кога је убио један стражар. Позатварано је око 1.000 најугледнијих ага и бегова, а око 400 их је оковано послато у Цариград. Босна је послије тога била смирена, а отпор бегова и ага заувијек скршен. Стога је Омер-паша Латас проглашен у Босни за „ђаурпашу“ и највећег непријатеља домаћег племства. Када је 1852. године дошло до сукоба између Порте и књаза Данила, Омер-паши је повјерено врховно заповједништво над османском војском. Челични обруч око Црне Горе почео је да стеже у јануару 1853. године, године али је даљу акцију спријечило посредовање Аустрије и Русије. Непосредно послије тога, када је избио Кримски рат, Омер-паша је именован за заповједника турске војске на дунавској линији. Омер-паша Латас је неко вријеме провео као заповједник у Месопотамији, гдје је поново гушио устанке. Због своје оштрине био је једно вријеме у немилости, али је опет избио на чело 1861. године, када је био на помолу рат са Црном Гором, поводом устанка Луке Вукаловића. У том рату Омер-паша Латас је поново био главни заповједник и довео Црну Гору у веома тежак положај из кога се спасила опет само заузимањем великих сила. Последња војничка мисија Омер-паше била је да угуши грчки устанак на Криту. Овог пута он је војнички завршио свој посао, али није могао до краја да спроведе блокаду због лошег стања османске флоте и снабдијевања. Стога се 1868. године сам повукао.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This