Празник Христовог Рођења и ове године свечано је прослављен на Богетићима у Пјешивцима.
Централно налагање бадњака у парохији пјешивачкој било је испред Саборног храма Светог Георгија а пре тога бадњаци су освештани и испред Цркве Рођења Светог Јована Крститеља на Повији, гдје се окупило мноштво вјерника.
Свету поноћну Божићну литургију у Храму Светог Георгија, служили су парох пјешивачки протојереј Радмило Чизмовић и ђакон Ранко Радоњић.
На Литургији су појала дјеца полазници школе вјеронауке и хора из Богетића и теолози Неђељко Кнежевић и Љубомир Поповић и Александар Миљановић.
Храм Светог Георгија на Богетићима био је испуњен вјернима из Пјешиваца, Данилограда, Подгорице и Никшића, који су дошли да се саберу на поноћну Божићну литургију. На служби су били и монаси из манастира Острога.
После прочитаног Јеванђеља сабранима се бесједом обратио протојереј Радмило Чизмовић, честитајући празник, између осталог рекавши да смо сви на овај празник дошли да се поклонимо витлејемској пећини заједно са мудрацима који су донијели злато, тамјан и смирну и са пастирима да се поклонимо Богомладенцу Христу.
„Вечерас се клањамо Ономе који је сишао са неба и постао човјек да би спасио род људски. Онога који није оставио човјека од Адамовог пада него је био стално са њим. Њега су пророци предсказивали. И дође Христос, и роди се да би спасио свијет. И збиља, драга браћо и сестре нема радоснијег и љепшег празника од Рождества Христовог. У њему се сви радујемо а понајвише дјеца“, поручио је прота Радмило.
„Као што каже Достојевски, ако ми математички утврде да је истина на једној страни, а Христос на другој страни, ја ћу увијек бити са Христом. И зато драга браћо и сестре, наше је да будемо са Христом. Многи цареви од Нерона и Диоклецијана, и ови најновији у двадесетом и двадесет првом вијеку покушавали су да прогоне Христа из срца нашег народа и из наших срца. Али, врата пакла не могу одољети Цркви Божијој, и она ће бити ту док је свијета и вијека“.
Говорећи о овом мученичком храму саборном пјешивачком, подсјетио је вјерне на његову голготу у новијој историји и на свједочанство старог учитеља Стевана Шкулетића који је свједочио да „овај храм задњи пут био пут 1946. године, и на служби су се тада сви причестили“.
„Већ наредне године није било никога у Храму. А ево вечерас, ове свете ноћи Бог је дао да је опет овај храм пун и да не можете сви ући у њега. И то је једно ново чудо Божије, чудо Светог Ђорђа и чудо нашег Светог Василија Острошког, који нас грије и благосиља из манастира Острога“.
На крају своје бесједе отац Радмило је посебно похвалио дјечицу због њихове ревносне жртве и љубави да присуствују поноћној божићној литургији, којима је на крају службе подарио и божићне поклон пакетиће као благослов Манастира Острога.
Радост сабрања на Богетићима је пројављена је у чину да су се сви причестили, сјединивши се са Христом, мирбожајући се једни са другима.
У току службе прочитане су и архипастирске Божићне посланице Његове светости патријарха српског г. Иринеја и Његовог Високопреосвештенств а Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.
После Литургије за све присутне црквени одбор из Пјешиваца припремио је послужење а дјеца са вјеронауке и хора су појала и рецитовала божићне пјесме, радујући се дивном дану и празнику.
Александар Вујовић
