Власт је рекла своју последњу реч, сада нека чују наш одговор, поручио је Бећковић
НА нашем списку не би требало да буде мање људи од броја становника у Црној Гори. Власт је рекла своју последњу реч, па је ред да чује и одговор народа који, ако не одбрани своју цркву која је њега одбранила кроз векове, нема више шта, нити кога да брани.
Академик Матија Бећковић овако образлаже свој потпис на Апелу којим се захтева да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њен бесомучни прогон.
Свештенство, академици, књижевници, професори, историчари, глумци, научна и стручна јавност дигли су свој глас против усвајања овог закона и насилног противправног брисања историјских и имовинских права СПЦ, као и насилничког прекрајања историје.
– У наслову Закона су уписали „слобода“, а реч је о одузимању слободе – каже нам академик Миро Вуксановић. – У све сам могао да поверујем – да ће Црногорци нове врсте да промене националност, преименују језик, укину своје писмо, смишљају и додају слова, али не и да хоће да оставе своју веру и свом народу одузму храмове.
Овај књижевник оцењује да такве неправде није било од рушења Његошеве капеле која је претворена у гомилу камења под Ловћеном.
– Удружени гласови за неслободу у црногорском парламенту доказују истину да између преварених и преверених нема разлике. Најчвршће владају владари који примењују правило „завади, па владај“, али најлакше губе владу када мисле да су најчвршћи – наводи Вуксановић.
Он истиче да је цар Константин још 313. године хришћане извео из катакомби, а нови господар хоће вернике у својој земљи да их тамо врати 2020. године.
– Морамо свим снагама чинити да се у Црној Гори све мирно и у слози заврши. То је сада наш главни посао – поручује књижевник.
Апел је потписало неколико хиљада грађана, а интересовање за пружањем подршке овом акту не јењава.
– Напади на епархије СПЦ у Црној Гори доживели су кулминацију доношењем Закона о слободи вероисповести, чиме се директно крши слобода вероисповести и право на имовину СПЦ. Из овог „закона“ следи губитак правног субјективитета цркава и верских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и стицање „новог“ субјективитета.
У документу се подсећа и да од трију традиционалних верских заједница на територији Црне Горе, удару овог закона подлеже само СПЦ.
– Ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо где су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мерити с овим прописом – каже се у апелу.
Један од потписника, академик Љубодраг Димић истиче да СПЦ не може да буде дробљена по вољи политичара комунистичке свести.
– Потез црногорских власти је неодмерен, тамо постоје три верске заједнице, од којих је једна у неравноправном положају. Црква је институција стара две хиљаде година. Експерименти ту нису дозвољени – каже Димић.
Спорни Закон о слободи вероисповести, који је изазвао жестоке протесте, ступиће на снагу другог дана Божића – 8. јануара. Управо тог дана престаће да важи стари из времена комунизма који је, по оцени црквених великодостојника, био хуманији од данашњег!
Пред Управом за имовину је рок од 12 месеци када би требало да утврди верске објекте и земљиште који су, према овом тривијалном закону, државна својина, да изврши њихов попис и поднесе захтев за упис у катастар непокретности.
Све ово изазвало је огорчење грађана који су на прелазу између две године протестовали широм Црне Горе. У Бијелом Пољу су се придружиле комшије римокатоличке и исламске вероисповести. Саборни храм Христовог васкрсења у Подгорици данима је тесан да прими све вернике на молебану поводом усвајања спорног закона. Овакви скупови, како најављују организатори, трајаће до Божића.
БАРСКИ ВАТРОГАСЦИ ОДБИЛИ НАРЕЂЕЊЕ
ЧАК 32 ватрогасаца из барске Службе заштите и спасавања подржало је одлуку својих колега Бојана Рукавине, Николе Ђурановића и Владимира Ђурановића да одбију асистенцију полицији код тунела Созина на путу Бар – Подгорица, где се очекивало да ће верници из Бара, Сутомора и Вирпазара блокирати пут. Због тога су се сви до једног суочили са дисциплинским поступцима својих надређених.
Уз поруку да раде у корист народа, а не против њега, те да су солидарни са поступком тројице колега, испод текста подршке Рукавини и Ђурановићима саставили су петицију и доставили је руководству Службе.
Извор: Новости
