Select Page

Бесједа протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатора Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, старешине Цркве Светога Ђорђа под Горицом, изречена вечерас испред ове древне светиње, вјерницима који су учествовали у молитвеном ходу улицама Подгорице у знак протеста због доношења дискриминаторног закона о слободи вјероисповијести:

„Сабрали смо се код древне светиње Цркве Светога Георгија под Горицом, једне од најстаријих богомоља Православне цркве на овим нашим и на ширим балканским просторима. Стојећи овдје, браћо и сестре, на овом светом и освештаном камену вјере наше, рода нашега, Подгорице и Црне Горе, дошли смо у освит празника рођења Христовога, да принесемо своје молитве заштитнику овога светога храма и овога часнога града – Светоме Великомученику Георгију, да нас он у овој невољи заступа пред лицем Божијим.

Дошли смо овдје на најдоњи камен вјере наше у овоме граду, крај храма живога мученика, крај храма који је свједочанство страдања вјере наше, страдања хришћана кроз вјекове, али и васкрсења и васкрсавања оног сјемена Христовога у овоме граду, у овоме народу и у Црној Гори.

Овај велики крсни ход, ова молитвена поворка, ова литија, није ништа друго до молитва свакога од нас и свих нас заједно да Господ Бог помогне, а Бог помаже тамо гдје људска снага престаје. А кад видим вас испред нас сабране овдје, онда знамо да овдје постоји велика молитвена снага свакога од нас и свих нас заједно овако часних, богобојажљивих, духовно спремних и узвишених свједока вјере Христове. Свједока да наше светиње нијесу на пазар да се носе, да наше светиње нијесу на продају, да наше светиње нијесу за тендере, да наше светиње нијесу за посластичарнице. Наше светиње су грађене и посвећиване, и припадају Богу живоме и Светим угодницима Божијим, којима су посвећиване од наших предака за покој душа њихових преминулих, за благослов, мир, здравље, спасење њихових потомака.

И ево, и ово вече обасјано блогодаћу Христа Бога нашега, свједочи управо да смо ми то сјеме оних часних предака који су себе уграђивали у ову светињу, из које су никли сви храмови у Подгорици и око Подгорице, у ову светињу чија својинска права ево видимо на улазу у храм. До 1879. године и Берлинског конгреса, овдје је била Турска царевина, а граница између Црне Горе и Турске овдје на Морачи, преко моста којим смо прешли. Никада Турцима од половине 15. вијека, када су стигли и поробили Подгорицу и дио ондашње Зете, до 1879. године, никада, ниједноме није пало на памет да ову светињу ставља у намјену којој није намијењена.

Остала су свједочанства да је вјерни народ имао само овај стари дио овога светога храма, а припрату је саградио краљ Никола 1879. године у спомен на ослобођење Подгорице од Турака. И ето од тада до данас, никада никоме није пало на памет да одузима светињу. Ова земља на којој стојите је црквена земља, и онај стадион поред којег смо прошли је црквени, одузет послије рата од ове цркве и ове светиње. Али никада ни онима који су владали послије Другог свјетског рата није пало на памет да отимају Цркву Светог Ђорђа, да отимају и прекњижавају остале православне храмове и богомоље.

Зато, браћо и сестре, на неразум безаконика, на насиље безаконо, одговарамо молитвом Богу и свима светима из рода нашега, одговарамо мирно и достојанствено као хришћани, говорећи јасно и гласно својом вјером, својом душом, својом савјешћу: Не дамо светиње!

Нека Господ благослови својим благословом, молитвама Светога Чудотвоца Великомученика Георгија, све вас који сте вечерас овдје дошли, све у овој дивној и свештеној литији. Да одавде, као и са сваког молитвеног сабора, одлазимо бољи, да одлазимо духовно узвишенији, да пјевамо слободно као слободни људи, знајући да нам је Бог дао слободу као људима. И дужни смо ту слободу пред Богом да штитимо, и себи и другима.

Зато, браћо и сестре, по благослову нашега Митрополита, наших архијереја, уз молитвено предвођење наших свештенослужитеља, нека и ово вече прође овако, као и свако друго, достојанствено, мирно, носећи иконе и свјеће, приносећи молитве часно и достојанствено, јер тиме свједочимо онај истински, традиционални православни образ Црне Горе која нам је свима мајка и која нам је свима на срцу.

Нека благослов Божији буде на свима вама, Нека Господ молитвама Светога Ђорђа уразуми оне који су нас извели на улице из наших домова, нека им подари здравља и памети, снаге, да поправе што се поправити може, и док се поправити може, јер само са добрим и у добру можемо ићи даље загрљени као браћа. Да нас својим чињењем никада више не изводе на улице, да нам не муте божићну радост, да нам не скрнаве празнике, да пусте и нас да будемо у својим кућама, у својим храмовима. И, не тражимо ништа више за себе него што свако други има.

Бог вас благословио, свако вам добро даровао!“

Весна Девић

 

 

 

 

 

 

 

,

 

Pin It on Pinterest

Share This