На данашњи дан, 31. децембра 1845. године рођен је српски државник Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке. Први пут је био предсједник владе Србије 1891. године, а од 1903. године саставио је владе у вријеме три краља: Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био је шеф југословенске делегације на Версајској мировној конференцији 1919-20. године. Пашић се школовао у Швајцарској, гдје је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. Послије неуспјешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован послије абдикације краља Милана. Био је премијер Србије од 1891.године до 1892. године и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на пријесто краља Петра Карађорђевића. До Првог свјетског рата био је премијер Србије у 4 наврата. Током његових мандата Србија је изашла као побједник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а послије Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Године 1921. именован је за премијера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Приредио: Миомир Ђуришић
