На данашњи дан, 26. децембра 1833. године владика Петар II Петровић Његош заказао је на Цетињу Општецрногорски збор на којем је прочитао грамату (декрет) руског цара Николаја I.
Поред подсјећања Црногораца на традиоционално добре односе с Русијом, цар им је препоручио да слушају свог младог господара, који ће, како у грамати стоји, учинити све да уведе правни поредак и организује власт по угледу на савремене државе. Његош је том приликом упознао збор и са церемонијом завладичења, те почастима које су му указане у Русији. Његош је јуна 1833. кренуо за Русију. Са њим је пошао његов секретар Димитрије Милаковић и телохранитељ Стефан Петровић. До Котора их је испратило тридесетак угледних Црногораца. У Доброти одсиједа код свог пријатеља, богатог трговца Илије Лумбардића. Са собом је Његош носио једино рукопис „Пустињака цетињског“, чије ће изводе читати по српским салонима Котора, Трста и Беча. Његош у Бечу посјећује руског посланика Татишчева и митрополита Стевана Стратимировића, који се тих дана задесио у Бечу. Истовремено се сусријеће са Вуком Караџићем. Импресиониран будућим црногорским владиком, Вук о њему похвално пише Мушицком и Јовану Стејићу, и лично га упознаје са Јернејом Копитаром. У Бечу се Његош задржао око двије недјеље, разгледајући град. Овдје упознаје и Алојза Шлегела, коме даје свој рукопис „Пустињака цетињског“ на штампање. Из Беча креће средином јула, колима преко Пољске, и стиже у Петроград 1. августа 1833. године.
Послије кратког одмора, Његош је у Петрограду посјетио тадашњег министра спољних послова Русије, грофа Карла Васиљевича Неслеродеа и оберпрокуратора Св. синода Степана Димитријевича Нечајева, који је на младог, црногорског архимандрита оставио нарочито лијеп утисак, о чему свједочи и касније испјевана ода у „Пустињаку цетињском“. Неслероде је одмах реферисао руском цару, изложивши му цијелу историју Црне Горе последњих година, као и жељу цијелог народа Црне Горе да се Његош завладичи у Русији. Цар „не налазећи никакве препреке томе“, одобри Синоду Руске цркве да поступак дозволи, као и да се 15.000 рубаља може потрошити на посвећење архимандрита Цетињског манастира за владику Црногорско-приморског и скендеријског. На сједници Синода, којом је предсједавао митрополит Серафим, одлучено је да млади Раде Томов завладичи, без обзира на то што је имао само двадесет година. Примивши одлуку Светог синода, цар је лично својом руком преправио датум посвећења јер је требало да крене на пут, пошто су га у Теплицама у Чешкој чекали пруски краљ Фридрих Вилхем и аустријски цар Франц I. Присуство руског цара приликом рукоположења младог Његоша за владику била је велика привилегија и пуно признање породици Петровић-Његош. По доласку у Петроград Његош пише писмо Вуку, из ког видимо како је Петроград дјеловао на младог Његоша. Ово писмо указује на одушевљење младог Његоша величином и сјајем Русије. Након тога услиједио је Његошев пријем код цара Николаја. Када је угледао младог горостасног црногорског монаха, цар који је иначе био крупног раста, рекао је: „Па ви сте виши од мене“. На ту му је Његош спремно одговорио: „Само је Господ Бог већи од руског цара“.Та реченица изазвала је код Николаја веома позитиван утисак. Он се увјерио у интелигенцију и дипломатску сналажљивост младог црногорског архипастира, који с пуним правом заслужује посебну наклоност Русије. Овим пријемом подигнут је углед Петру II Петровићу Његошу и Црној Гори.
Приредио: Миомир Ђушић
