Select Page

Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић) у периоду од 18. до 24. децембра боравио је у провинцији Ћако. На аеродрому у Ресистенцији, главном граду ове североисточне аргентинске покрајине, владику Кирила су дочекали православни верници предвођени локалним парохом, протојерејем Бранком Станишићем. Вечера добродошлице организована је у дому о. Бранка, а у припреми су учествовали г. Александро Рогановић, протонеимар храма Свете Тројице у изградњи, гђа Анегелина Радиш, потпреседник одбора за изградњу храма, као и госпођа Гладис Марија Кабрал, адвокат Епархије буеносаиреске и члан одбора за изградњу храма Свете Тројице у граду Ресистенцији.

Током вечере, којој су присуствовали и представници православних Грка, предвођени г. Мигелом Ћакирисом, у срдачном разговору са Епископом Кирилом говорило се о напретку радова на изградњи храма Свете Тројице, као и видљивом напретку мисије Српске православне цркве у овој аргентинској покрајини.

У четвртак, 19. децембра, Преосвећени владика Кирило је служио Свету архијерејску литургију у храму Свете Тројице уз саслужење протојереја Бранка. У литругијској беседи, владика је подсјетио на житије Светог Николе који је био епископ Православне цркве у граду Мири, у Малој Азији. Нагласио је да је Свети Никола био учесник Васељенског сабора на коме је осуђена Аријева јерес, те да је био не само борац за чистоту православља, већ и помоћник сиротиње и заштитник неправедно гоњених.

“Без икакве сумње можемо рећи и да је Свети Никола био ктитор и неимар многих храмова у поменутој области. Али оно што је много битније је да је он своје тело учинио храмом Духа Светога, те да су нам од њега остале Свете мошти које данас почивају у граду Барију у Италији. И толико година након његовог упокојења, мошти још увек мироточе и чине чуда, помажући болесницима и страдалницима. Тако и сви ми треба да се угледамо на њега, па ако се старамо да изградимо овај храм Свете Тројице, као дом Бога живога и обитавалиште славе Божије, онда да се старамо и о томе да наша тела и душе посветимо Господу, да у себи иградимо храм у коме ће обитавати Дух Свети и да се у томе нарочито потрудимо сада у дане поста, када ишчекујемо рођење Сина Божијег, Господа Исуса Христа.”

Током Литругије причестио се већи број верника, а затим је владика пресекао славске колаче породицама Рогановић и Радиш. Прослава крсне славе ових породица одржана је у свечаној сали школе “Августо Шулц”, која се налази и непосредној близини храма Свете Тројице, благодарношћу г. Хуана Карлоса Банеге, директора ове образовне инситуције.

У суботу 21. децембра, Високопреосвећени Епископ Кирило је допутовао у град Маћагај, на радост православних верника који су га дочекали у парохији Светог Николе. Након послужења, одслужено је празнично бденије у коме је учествовао већи број верног народа. У недељу ујутро, служена је Света архијерејска литургија, којом је поред храмовне славе, прослављено и 80 година нашег најстаријег храма у Републици Аргентини. За певницом је био трочлани руски хор из Цркве Покрова Пресвете Богородице у граду Асунсион (Парагвај): гђа Марина Голубина, гђа Наталија Осипова и гђа Снежана Корнет, који је дошао посебно за ову прилику да својим певањем увелича славље.

Преосвећени владика Кирило је у литургијској беседи рекао да се прослава храмовне славе поклопила са детињцима, празником деце, током кога по обичају родитељи симболично везују своју децу, па се она онда откупе пригодним поклоном који су сама направила и тада их родитељи разреше и ослободе.

“Тако је и Христос дошао у овај свет, као божанско дете, да принесе жртву за читаво човечанство, за сву палу природу људску, разрешивши нас од свеза смрти и дарујући нам живот вечни. Нико други није могао да помогне човеку да се подигне из блата смртности, до сами Бог кроз кога је створен и свет и човек. Бог истинити силази да подигне палога, јер је Бог љубави, воли човека родитељском љубављу, не као лажни богови оних религија у којима се божанско не меша са човечанством и остаје индиферентно на сва његова страдања и патњу, трансцедентно и апсолутно недодорљиво за сопствену творевину. Ми имамо привилегију да познајемо правога Бога, онога који је сишао са неба на земљу ради нашега спасења и који умро за нас и васкрсао, узневши на небеса нашу палу пироду на својим плећима. Њега ми не познајемо само кроз јеванђељске приче и Свето предање, већ непосредно и лично у Светој тајни Евхаристије и Причешћа, када постајемо кост од кости Његове и тело од Његовог тела. Велика је то привилегија браћо и сестре, али и велика одговорност.”

Током Свете литургије, причестио се велики број верника, а затим су освећени мозаици Светог Николаја Мирликијског и Светог Василија Острошког, који ће убудуће красити овај свети храм. Мозаици су дело гђе Мабел Медина, која је пореклом по мајци од породице Поповића. Након благосиљања славског колача, прослава црквене славе је настављена у сали парохијског дома, где су кумови овогодишње прославе, гђа Нора Отеро, г. Дамјан Павићевић и г. Хосе Негро Гарсија де Поповић, припремили поред укусне трпезе и богат кулурно-уметнички програм, као и поставку фотографија које показују историјски развитак ове парохије.

Током свечаног ручка беседио је и парох у Маћагају, свештеник Бранко Станишић. Он је истакао да је пре нешто више од 80 година, један храбри руски мисионар, гоњен од безбожних комуниста, након Октобарске револуције дошао у Аргентину, провинцију Ћако, да сабере народ Божији и сазида цркву Светог Николе у Маћагају.

”Историја овог прелепог храма почела је доласком овог без сумње светог човека у средину где није било Руса, већ где је, тек однедавно, живео један братски народ, наш народ из Црне Горе, а који је овде дошао у потрази за бољим животом и миром. Те храбре исељенике, који су изнурени глађу и биткама, дошли у ове крајеве да у зноју лица свога зараде за насушни хлеб, отац Александар је мотивисао да борећи се за земаљско и пропадљиво, не забораве оно што је вечно и непропадљиво, а то је Царство Божије и живот вечни. Тако је и отпочело зидање овог прелепог храма посвећеног Светом Николи, који ево већ осамдесет година краси овај град. У њему су служили после оца Александра, отац Филип Рајковић,о. Милош Вучковић, о. Радојица Поповић и многи други свештеници. Овај храм је сведочанство њихове љубави према Богу и он је надахнуће свима вама, њиховим потомцима, да не заборавите ко сте и шта сте. Да ако вас неко запита који је ваш животни пут, ка чему стремите и куда сте наумили, слободно одговорите да идете путем својих ђедова, да ходите ка вечности и непролазности, ка Царству Божијем и животу будућег века. Реците му и да сте на том путу за превозно средство изабрали Цркву православну, као најсигурнији Брод спасења којим управља Господ наш Исус Христос и то Духом Светим, а на коме су поред Мајке Божије, Светих анђела и арханђела, Светог Николе, Светог Василија Острошког и свих Светих, и сви преци ваши који су знали ићи путевима Господњим и који нису лутали беспућима људског живота. Нека би нам Бог свима дао снаге да на том путу истрајемо, молитвама Пресвете Богоридице, Светог Николаја и свих Светих, те да са свима њима заједно достигнемо у мирну луку спасења, у Царство Божије”.

Отац Бранко је такође захвалио и кумовима овогодишње прославе, на предивној организацији овог великог јубилеја, као и г. Алехандру Рогановићу, архитекти који је руководи радовима на обнови ове цркве у Маћагају, на свему што је учинио да обнови и улепша овај храм који је под заштитом државе.

Прослава храмовне славе потрајала је до касних поподневних часова, а том приликом су деци подељени и пригодни поклони које су припремили кумови овогодишњег славља, а које је употпунио и владика Кирило, својим поклонима које је донео из Северне Америке. Кумови за прославу храмовне славе 2020. године су: г. Петар Пунош, г. Хусто Ивановић, гђа Емилиа Јовановић, гђа Мариел Луцеро Вукасовић и гђа Моника Павићевић.

У понедељак 23. децембра, Епископ Кирило је са својом пратњом посетио г. Густава Кантероса,вицегувернера провинције Корјентес. Састанку је присустваовао његов помоћник Мигел Јанковић, који је пореклом из наших крајева. Владика Кирило је господину вицегувернеру представио пројекат на којем раде православни верници у провинцијама Ћако и Коријентес у сарадњи са Српском правсолавном црквом у Републици Аргентини, а који се тиче оснивања Српско-црногорског православног удружења у поменутим провинцијама. Г. вицегувернер Кантерос је током састанка изразио апсолутну спремност да власти провинције помогну реализацију пројекта чији је циљ повезивање потомака наших исељеника у Аргентини. Удружење ће се старати да промовише нашу српско-црногорску културу, српски језик и наравно, православну веру као темељ свега тога. Његово преосвештенство је искористио прилику да вицегувернеру лично, као и свима запосленима у влади провинције Коријентес, пожели срећне божићне и новогодишње празнике.

У уторак 24. децембра, у раним јутарњим сатима, Његово преосвештенство Епископа буеносаиреског и јужно-централноамеричког г. Кирила је на аеродром у граду Ресистенцији, испратио протојереј Бранко, захваливши му срдачно на посети и изразивши наду да ћемо ускоро поново бити у прилици да га угостимо.

 

Pin It on Pinterest

Share This