Select Page

Влада је јуче на свом твитер налогу објавила ”пет митова о Предлогу закона о слободи вјероисповијести”.

На тих ”пет твитова-митова” може да се објави барем 25 великих истина о Предлогу закона. ”Твит-митовима” су, заправо, потврдили своје намјере на које указујемо. Боље би било да су аргументовано одговорили на 92 стране Примједби које смо им доставили. Апсурдно је што на правна и историјска питања одговара Владина Служба за информисање.

Прво, опет је исказана намјера Владе да пред својим подређеним органима, а не пред надлежним судом, поништи законито стечена права, како би се Светиње одузеле од Цркве у правном смислу и ”уписале као власништво државе”.

Друго, када је Свети Сава устројио Зетску епископију није постојала држава Црна Гора него Зета као дио средњовјековне српске државе. Општи имовински законик цитирају изван контекста, а намјерно су прескочили одредбе о Цркви као ”имаонику”, тј.  власнику Светиња и земљишта и све друге из којих се види да је Црква била власник црквене имовине. Не разликују ограничење права од права. Ограничава се само онај који има право, а не онај који га нема.

Треће, нико није рекао да ”држава тјера вјерске заједнице да се региструју” него је указано да се прекида стечени правни субјективитет и да ће им се додјељивати нови у поступцима регистрације и евиденције.

Четврто, наводе Престоницу Цетиње као власника Цетињског манастира, а прескачу одлуку Уставног суда којом је тај упис поништен, али орган који је под контролом Владе годинама игнорише ту одлуку највише судске власти у Црној Гори. Зашто прескачу указ књаза Николе из 1895. године којим је као свето и неповрједиво потврдио право својине Цетињског манастира над цијелим цетињским пољем. Зашто тај упис Престонице не оспоравају? Зашто је само тај упис за њих законит, а сви остали нису?

Пето, јавна расправа, у смислу прописане процедуре, није постојала, а округли столови нису имали никакве везе са будућим законом. Ако говоре о ”јавном интересу” у вези Предлога закона, зашто га нису образложили? Чуди ме да неко тако правно и историјски неаргументовано твитује у име Владе?

Влада тврди да је у Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница унијела све препоруке из мишљења Венецијанске комисије. Како Правни савјет Митрополије гледа на ту тврдњу?

Прије свега, указао бих на нешто што се, чини ми се, брзо заборавило. Тзв. иновирани Предлог закона је показао да текст Предлога закона није подржан од Венецијанске комисије на начин и у обиму у коме је саопштила Влада 24. јуна ове године. Шта су ”иновирали” ако је у том тексту све било у реду? Предлагач закона се према препорукама Венецијанске комисије однио веома селективно.

Које кључне препоруке Венецијанске комисије нису унијете?

Ми смо нотирали 36 суштински битних препорука Венецијанске комисије. До бесмисла су доведене кључне препоруке у вези одредби о подржављењу, тј. национализацији сакралних објеката и непокретности које су кроз вјекове завјештаване Цркви, а не држави. На примјер, врло јасно је указано да се на тај случај не могу примијенити никакве ад хок одредбе, а у Предлогу закона је примијењен ад хок и по свему противуставни, дискриминаторни поступак. Уочљив је Владин бијег од судског доказивања свог права својине, гдје би терет доказивања био на држави која тврди, и то без доказа, да је црквена имовина била државна до 1918. године. Предложено решење није ништа друго до насиље над правом.

 Има ли сличног примјера у савременој Европи?

Нема. Овдје је у питању примјена турског модела Кемала Ататурка са почетка ХХ вијека. Погледајте само како је Ататурк прије скоро сто година устројавао ”државни идентитет”. Несхватљиво је да се данас у Црној Гори врши рецепција Ататурковог турског модела.

Представници Владе су више пута покушавали да правдају своје ставове наводима да је црквена имовина у Србији у својини државе.

У питању су нетачни наводи. Имам десетине извода из катастра Републике Србије и из њих се види да су манастири као културна добра, попут Студенице, Жиче, Раванице, Манасије и других, у црквеној својини. Манипулишу Храмом Светог Саве на Врачару, а из листа непокретности се види да су Храм, мала Црква и црквени дом у својини Цркве, а да је градско грађевинско земљиште у својини државе. И то само због тога што је земљиште око Храма одузето Цркви послије рата и још увијек није враћено Цркви. Ево, ако им је толико стало нека примијене србијански модел кад им је мио и кад се већ на њега позивају. Смијешно је позивање на Србију уз рецепцију Ататурковог модела.

Митрополија је оптужена да је одбила дијалог и да је са њом немогуће постићи консенсус.

Наша Црква је још 2012. године предала Влади Нацрт уговора и званичним актом је изразила вољу да са државом закључи уговор на исти начин као што је учињено са једном црквом и двије вјерске заједнице. Имам доказ о томе. До данас нисмо добили никакав одговор. Постоји пресуда Суда у Стразбуру у случају Хрватске по којој је држава обавезна да без одлагања закључи споразум са сваком црквом или вјерском заједницом која је заинтересована. Зар неко ко је припремио и Влади доставио Примједбе на Предлог закона на 92 стране тиме показује да није за разговор и постизање консенсуса? У питању је тенденциозна замјена теза.

Из Владе наводе и да они неће одређивати ко ће да служи службе у храмовима.

Да није члана 64 Предлога закона онда би неко могао да мисли да је то тачно. У том члану је врло јасно је исказана намјера да Влада као орган секуларне државе одлучује о начину коришћења вјерских објеката. Почев од одређивања ко ће и да ли ће у Светињама да врши богослужење до, како недавно рече један адвокат, претварања Светиња у посластичарнице или ресторане.

Више пута сте говорили о прекидању стеченог правног субјективитета Цркве и вјерских заједница. Шта то значи?

То буквало значи правну ликвидацију цркава и вјерских заједница као правних лица у Црној Гори. Смјернице ОЕБС, а и елементарна правна логика, налажу супротно, тј. поштовање стеченог правног субјективитета. Након законске ликвидације, предвиђено је ново правно рађање цркава и вјерских заједница. И то свих које постоје у Црној Гори ако мисле да буду субјекти права.

До јавности је дошло мишљење стручне службе Одбора за законодавство. Услиједила су немушта објашњења, а потом и навод да је хакована скупштинска имејл адреса.

Не знам да ли је био хакерски напад, али знам да хакери, па још ако су из иностранства, нису кадри да напишу онако стручан и правно утемељен текст. Оно је писао неко ко изузетно добро, и то у правничким нијансама, познаје Устав и правни поредак Црне Горе. Шта год да је у питању, тај текст треба пажљиво прочитати и користити у Скупштини Црне Горе

Јасно је да Предлог закона уноси не само подјеле у православни живаљ него и да угрожава и међукофесионалне односе. Како би се овакав закон одразио на међуконфесионалне односе и вјерску толеранцију?

Представници власти се свако мало хвале мултиконфесионалношћу Црне Горе и то је добро. Али, иза тога стоји питање квалитета односа међу конфесијама. Знам да се мултиконфесионални односи битно нарушавају када се подрива уставна једнакост правног положаја различитих вјера. Света Столица и међународна заједница су то врло добро уочили.

Предлог закона је у Скупштини. Како видите излаз из ове ситуације?

Прво, политику треба помјерити у страну, а у центар ставити правну струку. Она може помоћи да у овом случају не буде ни побједника, ни поражених. Најбоље би било да Влада, као што је то више пута до сада чинила, повуче Предлог закона из скупштинске процедуре, започне отворен, инклузиван и институционални дијалог са црквама и вјерским заједницама, правним експертима и представницима цивилног сектора. Сјутра бих се сложио да се активира инструмент ТАЕКС пред Европском комисијом, а то значи да Влада позове ЕК да пошаље експерте да помогну у припреми будућег закона.

(ИНТЕРВЈУ ЗА ”ДАН” О ТЗВ. ИНОВИРАНОМ ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА О СЛОБОДИ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ ИЛИ УВЈЕРЕЊА И ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА)

Pin It on Pinterest

Share This