На данашњи дан, 23. децембрa 1790. године рођен је француски египтолог Жан Франсоа Шамполион, оснивач египтологије.
Дешифровао је 1822. године хијероглифе с плоче пронађене 1799. године у египатском мјесту Решид и утврдио да они нијесу само симболичко, него и фонетско писмо. Шамполион је превео дјелове камена из Розете, откривајући сличност египатског језика с коптским. Открио је да је систем египатског писма комбинација фонетских (звучних) и идеограмских (сликовних) знакова Ако данас за нечији рукопис кажете како та особа пише хијероглифима, прво што саговорнику падне на памет је нешто неразумљиво, нечитко. Хијероглифи су, као древно египатско писмо, дуго били мистерија за западну цивилизацију која никако није могла да проникне у значење овог писма. Све док се није појавио Шамполион.
Хијероглифско писмо је сложен систем који комбинује 4 различита стила шифровања, тј. писма, одакле вјероватно потиче и његова вишезначност. Ово је преводиоце збуњивало јер је систем знакова било могуће тумачити на више начина. Свакако да првим преводиоцима није помагало ни то што је постојало прегршт погрешних информација из грчких и римских списа о египатском хијероглифском систему. Сви описи из ових записа тврдили су како хијероглифи имају симболичко и филозофско значење. Истина, ово није било потпуно нетачно, али је наводило прве преводиоце на погрешан траг. Преводиоци су постигли велики успјех када је 1799. пронађен чувени Камен из Розете из доба када су Египтом владали фараони династије Птолемејида. На њему се налазе тројезични натписи који су обавјештавали о томе коме је храм посвећен. Тачније, натпис је у суштини био један, само је био написан уз помоћ два египатска система писања која су била помијешана са дјеловима на старогрчком. Уз помоћ оваквог паралелног читања, преводиоци су успјели да крену са повезивањем знакова са звуковима. Кључ ове загонетке крио се у чињеници да су египатски писари записивали имена краљевске лозе унутар специјалних знакова ‒ такозваних картуша, који су били у основи елипсасти оквири око имена фараона. Тако име фараона изгледа као да је заокружено у тексту, а картуши су требали да симболизују фараонов прстен.
Када се у Европи прочуло за ово епохално откриће, француски лингвиста, данас чувени Жан Франсоа Шамполион био је први међу тумачима који је претпоставио да картуши највјероватније означавају краљевску лозу. На основу овога, он је успио да додијели одговарајуће звуке појединим знаковима. Био је први који је нашао име грчког краља Птоломеја међу хијероглифима тако што је успио да тачно повеже дјелове грчког текста са египатским на Камену из Розете. Осим Птоломеја, текст је помињао и Птоломејеву краљицу Клеопатру. Упоређујући заједничке елементе, ово му је омогућило да са сигурношћу утврди да су његове претпоставке тачне, одакле је дешифровање кренуло мало лакше. Најприје је успио да разбије имена унутар картуша и да их рашчлани на дјелове. На неки начин, довео их је у линеарни распоред, који је западној цивилизацији лакше схватљив. Тако је успио да повеже истовјетне симболе, конкретно симболе за П, Т, О и Л који су се јавили у оба имена. Остатак је погодио на основу знања о именима краљевске породице, а вокале је већ свакако познавао из грчког. Тако су ова имена била готово потпуно дешифрована. Шамполиону се мало и посрећило. Не преводе се сви египатски знакови баш тако директно у одговарајућа алфабетска слова. Међутим, ова срећна околност да се у тексту нађу баш ова имена, омогућила му је да постави основе за дешифровање и да схвати како су повезани алфабетски и идеографски знакови. Истовремено се ослањајући на коптски и грчки текст, напокон је могао да крене у даље дешифровање и да пронађе даље паралеле између симбола.
Приредио: Миомир Ђуришић