Select Page

Ове недеље пред посланицима Скупштине Црне Горе требало би да се нађе Закон о слободи вероисповести. Реч је о закону којем се оштро противи Српска Праволавна Црква и тражи безусловно законско и уговорно признање и уважавање.

На сабору у Никишићу, одржаном пре два дана, затражено је и доношење закона о реституцији и праведној надокнади бесправно одузете црквене имовине и одустајање од новог отимања имовине црквама и верским заједницама. Гостујући на РТС-у, правни заступник Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве адвокат Миња Николић каже да су предлогом закона прекршене препоруке Венецијанске комисије и да се Српска Православна Црква доводи у неравноправни положај са другим верским заједницама.

Својеврстан одговор на захтеве Митрополије упућен је на званичном твитер налогу Владе Црне Горе. Наведено је пет објава које су назване „пет митова о закону о слободи вероисповести„. Адвокат Миња Николић је рекао да не би улазио у то зашто је влада Црне Горе излазила с тим, јер су, како је навео, о томе већ рекли у предлогу закона. „Али, такође, Венецијанска комисија је о том предлогу закона рекла да је требало много тога другачијег направити. Мислим да је ту основни проблем о коме треба да размишља и влада Црне Горе и јавност и сви други“, казао је Николић.

И сам одбор скупштине Црне Горе рекао је да се такав предлог закона не слаже са Уставом.

„Видећемо сутра шта ће рећи одбор. Ово је правна стручна служба одбора рекла. Ради се о томе да постоје очигледна одступања од ставова Венецијанске комисије. А ту има веома озбиљних ствари. Једна од тих ствари је да се констатује да су друге верске заједнице, сем Српске Православне Цркве, закључиле билатералне споразуме са владом Црне Горе 2011. године. Само Српска Православна Црква није. Српска Православна Црква је предлагала да и она закључи такав споразум, али влада се о то оглушила. Тема у тим споразумима је имовински статус“, навео је Николић.

Према његовим речима, неким верским заједницама, са којима су закључени уговори, се гарантује право на имовину.

„Ту је проблем, а онда то ланчано значи да је тај предлог закона у супротности и са Уставом Црне Горе, јер показује неравноправан однос између цркава и верских заједница на штету Српске православне цркве. Повређено је и уставно начело забране дискриминације опет на штету Српске Православне Цркве, као и уставом зајамчено право да се свима нуди једнака заштита права“, истакао је Николић.

У предлогу се, како је напоменуо, нигде не каже да се то односи на Српску Православну Цркву, али по свему се види да је ту некако потиснута Српска Православна Црква у подређени положај.

„Суштина је у томе да је изостао конструктивни демократски дијалог. На то је указала и католичка црква и папа Фрања. Није било учешћа цркава у фази која претходи предлогу закона, а то је јавна расправа. Она је делимично одржана, али по претходно датом предлогу. Овај нови предлог који је дошао три или четири године касније има посебно важних измена које се односе на статус имовине“, рекао је Николић.

У уторак заседа законодавни одбор скупштине Црне Горе, а у четвртак гласање о предлогу закона.

На питање шта уколико предлог закона прође одбор, и шта би то значило за Српску Православну Цркву Николић каже да постоји дилема да ли да се иде путем споразума са свим црквама и верским заједницама и са Српском Православном Црквом, или да се иде путем да се свесно крши сопствени устав, али и препоруке и ставови Венецијанске комисије.

„Та дилема стоји пред Црном Гором и мислим да ће бити довољно разума да се томе приступи на начин који је најмудрији“, навео је Николић.

„Једноставно изостављен је поступак, нема поступка у коме се утврђује право државе. Тај поступак се не подразуева, он мора бити прописан. Такође, нема омогућавања учешћа у поступку укњижбе. Она је праволинијски спроведена као по наредби и то искључује могућност да могу заштитити своја права у самом поступку. Посебно сматрам да је ту угрожена Српска Православна Црква“, закључио је Николић.

Извор: РТС

Pin It on Pinterest

Share This