Поштовано свештенство Светог нам Манастира Острошког,
Пишем вам ово слово, не знам да ли из очаја и разочарења или надања и вјере да ће се ипак ова хајка црногорске власти зауставити послије Великог сабора у Никшићу.
Зовем се Ненад Кашћелан, из Котора, поморац сам и хуманитарни радник. Под ногом сам ставио читав свијет, крочио у многе свјетске земље, упознао много култура и народа, видио и боље и горе социјално стање него што код нас јесте. И онамо гдје бјеше боље, а и онамо гдје је горе, обије стране спаја једно: обије стране вјерују и вјеру им ништа не може узети нити жељу за њом угасити.
Далеко сам од Црне Горе, чак на другом континенту, у далекој Кини, временске разлике од родне груде +7 сати, али ме то не спречава да пратим што се дешава у тај крш голи… Пратим, господо, а патим…
Удар на Цркву је удар на ген, на постојање, на биће, на свакога од нас понаособ ма гдје год били, а највише удар на Бога! Питам се гдје су потомци славних јунака који су Цркву бранили пет вјекова недавши Азијату мошти Светог Василија Чудотворца и мог племеника Светог Петра Цетињског? Па нису сви потомци поморци па да их је мало у Црној Гори…
Обузима ме страх и језа од помисли да сјене богохулника ремете мир наших светаца. У свијет кад идем носим иконе, које држим у кабини брода, које ме чувају од туђине и искушења овог не лаког живота… Ако ми отму Цркву, господо, чиме ћу ја у свијет, чиме да се похвалим туђину! Најгоре што нам сада не напада туђин Цркву већ разбраћа домаћа!
Могао бих писати још сатима, али не желим да одузимам ваше драгоцјено вријеме. Вама је сваки минут битан да се молитвом борите против домаћег зла.
Хоћу да знате, иако сам хиљадама миља далеко и физички нисам присутан да будем уз вас, молићу се Богу да вам да снаге да истрајете и да се ово зло оконча. Молићу се и за њих, такође, да се дозову памети и да не ризикују да се пролије братска крв јер крви нам је доста, доста и ратова, патњи, јада…
Из далека примите ово слово подршке, саберите разабрано, јер ми у туђини без наших породица немамо ништа до те иконе у кабини и вјере у срцу.
Кашћелан Ненад
