Izaberite stranicu

Света литургија служена је јутрос на Светог Јоаникија Девичког у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.

Светим Евхрастијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја ставрофора Милете Кљајевића и молитвено присуство дугогодишњег старешине овог Светог храма, проте Милуна Фемића.

За певницом су одговарали појци камерног мешовитог хора Свети Сава уз руковођење хоровође Снежане Поповић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима који су испунили храм Божији, обратио се началствујући свештенослужитељ, протојереј Јован Радовић.

„Повод због кога је изговорено Јеванђеље о безумном богаташу  јесте један непознати човјек који је питао Господа да подели имање између њега и брата његовога, јер је тражио да му помогне, пошто је знао да је Господ писмозналац, међутим, Господ му говори – Ко мене постави судијом или дјелитељем над вама. Чувајте се сваке грамзивости јер не живи човјек зато што је сувише богат.“

Отац је објаснио да у данашњој причи видимо да је у питању богаташ коме је стицање материјалних добара ишло добро од руке; и да је имао толико обилан род и плод да је размишљао да сруши старе житнице и подигне нове амбаре у које ће моћи да смести сва та богатства и блага; а после ће рећи души својој – једи пиј и весели се – имаш много добара за много година скупљена. 

Тада му се Бог јавља, казао је отац Јован, и говори му – Безумниче ове ноћи тражиће душу твоју од тебе и оно што си припремао и стекао – чије ће бити ? Господ завршава  – Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.

Видимо у овом Јеванђељу по Луки, објаснио је прота – да Господ осуђује богатство; не богатство само по себи, јер богатство или сиромаштво по црквеном учењу нису гријех, већ погрешан наш став према једноме или другоме.

„Оно што Господ осуђује код овог богаташа јесте то што никога другога не види око себе. Циљ његовога живота је он сам. Он је изабрао за циљ свога живота уживање – хедонизам, у овоме свијету и животу.“

Свети Апостол Павле осуђује ту хедонистичку филозофију- када каже – Ако мртви не устају, једимо и пијмо јер сутра ћемо умријети.

„Трагика овог начина живота и размишљања је та да овај богаташ сматра да је његов живот у његовим рукама и само у његовим рукама и што сматра да је и будућност у његовим рукама. Он не зна, будући ослепљен својим богатством и страшћу према њему, да све што имамо од Бога нам је дато. Јер, свако богатство је Божије добро и благо и Бог гледа шта ћемо са њиме да учинимо.“

Још један промашај овог богаташа јесте, сматра отац Јован, што он само ради себе и једино ради себе живи, не видећи никога другога около. А Господ каже да богатство има смисла једино ако га дијелимо са другима; јер богатство је дато богатима управо да би помогли сиромашнима.

„То је смисао и циљ зашто Бог некоме даје богатства. Не да би тај човјек уживао у томе сам једини – и направио идола од тога богатства и направио Бога свога од њега.Кад било који човјек изабере за смисао својега живота оно што нема Бога и ничега Божијега у себи – такав човјек је безуман човјек, то нам Господ говори. Оно што не може да побједи смрт нашу, што не може да претраје ни један вијек људски – то је недостојно да би се човјек тиме бавио и у томе тражио спасења души својој. Господ нам даје поуку да је смисао богатства – да се богатимо Богом, да живимо по заповијестима Божијим, по вољи Божијој – молитвом, постом, милостињом и милосрђем“, казао је отац Јован.

Преко овога Господ нам даје поруку кључну – да ми не знамо часа ни дана, када ће нас Господ позвати на онај свијет. Циљ нашега живота, казао је, је вјечност, непролазност и све што радимо у овом животу – молитву, милостињу, пост, причешће – све чинимо да би негде имали темељ за вјечни живот који је пред нама и који је послије ове земаљске смрти. Све што нам је Господ даровао – памет, љепоту, богатство – све нам је то дато да би смо све то умножили, оплодили и пребацили у вјечни живот, дарјући и дјелећи с другима.

„Нека би нам Господ даровао мудрости и разума да схватимо шта је циљ и смисао истинских наших живота, да не губимо вријеме и снагу на њивама глади, желећи да се наситимо, јурећи за оним што нам стално измиче из руку“, казао је протојереј Јован Радовић на крају свога обраћања, у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.

Потом је позвао верни народ на Црквено-народни сабор 21. децембра у Никшићу.

„Црквено народни скуп је скуп Митрополита, Епископа и вјернога народа на којима су од памтивјека биле мошти светитеља који су сабирали тај народ и те епископе око Христа Спаситеља, распетога и васкрслога и штитили и охрабривали тај народ.“

Том приликом позвао је сав богољубиви и хришћански народ да дође на тај Сабор, јер се више не може бити неутралан, и Господ сам каже: Или си врућ или хладан. Ако си млак избљуваћу те из уста својих.

Началствујући свештенослужитељ је казао да се у 7 часова креће организовано аутобусима испред Храма Христовог Васкрсења ка Никшићу, и да сви заинтересовани треба да се пријаве. Света литургија је у 9 часова, а поклонићемо се и моштима Светога Василија Острошкога јер он је тај који окупља.

„Јер ако ћемо поштено, овај закон, односно безакоње највише је управљено против Острога и Светога Василија. Из тога разлога и Светац долази и походи народ свој, да се сви заједно окупимо у његовом присуству, помолимо и причестимо, и дигнемо свој глас, да тражимо да се тај закон повуче из процедуре и да се у договору са православном Црквом напише неки који ће бити и за нас прихватљив; јер ми не тражимо, ни мање ни више, од онога што се даје другим вјерским заједницама.“

На крају отац Јован се позвао на речи Светог Кипријана Картагинског који каже – Коме Црква није мати, томе Бог није отац:

„Исто и ми хришћани треба да одбранимо своју Цркву у оним моментима када се то од нас очекује и тражи.“

Заједничарење је настављено у црквеној гостопримници, док је у просторијама Светогеоргијевског дома, протиница Надица Радовић, одржала час веронауке за полазнике школе Свети Ђорђе.

 Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This