Izaberite stranicu

Празник Светог пророка Авакума, Светог Цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, саборно и молитвено је прослављен у Цетињском манастиру. Светом литургијом началствовао је протојереј- ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник цетињски, а саслуживали су: протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор Јосифов, ђакони Александар Лекић, Благоје Рајковић, Игор Пешикан и јерођакон Јаков Нинковић. Појали су и чтецирали ђаци Цетињске богословије.

Након прочитаног Јеванђеља по Луки о безумном богаташу, бесједио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић који је нагласио да је у овој краткој причи сабрана сва суштина и дубина наше вјере и живљења, као и оно нашта Господ призива човјека како треба да живи да би се обогатио Богом и да би живио вјечно са својим Творцем и Створитељем.

Тумачећи ову јеванђељску причу, прота је подсјетио да смо у њој чули да је богаташу добро родила њива, и појаснио да му је Бог дао да то што је посијао роди, тако што је дао погодно вријеме: сунце и кишу.

“Али то што је Бог дао све што је било потребно да тај род роди је дар и милост Божија. Мало човјек може на то да утиче. Можемо Богу да се молимо, да од Њега иштемо оно што мислимо да нам је потребно, али Он једини зна шта је суштински истинито потребно човјеку.”

Бог је сматрао, казао је отац, да човјеку, из данашњег Јеванђеља, треба дати прилику да провјери свој живот и види да ли је везан за оно што је материјално и пролазно, или је кроз материјално везан за вјечно и непролазно, да ли је свјестан да то што му је њива родила није његово заслуга, него дар Божији и да је он само један мали учесник у тој великој тајни. Међутим, богаташ кад му је родила њива, није заблагодарио Господу на дару и великоме роду, нити је то, пошто је већ имао доста богатства, желио да подијели другима, већ је одлучио да све сабере у своје амбаре и у томе сам ужива.

“Човјек који се не богати правом истином и на прави начин Богом, тако размишља. И онда оно што није његова и што није заслужан што има, постаје његов бог, који је затворен у некаквом амбару гдје може да оде да се наједе, напије, провесели и лудује. Кроз то његово лудило и безумље, како му каже и сам Господ, он постаје бог који хоће да се наметне као бог и другима зато што има некаква земаљска богатства која су пролазна.”

Господ и богаташу, али и свима нама, поручује: Безумниче, још ове ноћи доћи ћу и узећу душу твоју. Нећу узети амбаре твоје, нити богатство, већ душу,  а оно што си припремио чије ће бити?

“Шта ћеш понијети са том душом, пред престо Христа? Оћеш ли понијет ишта са земље? Го си дошао не земљу, наг без трунке одијела на себи. Све што имаш, други ти је дао Божјом милошћу. Е, то што си донио, то ћеш и понијети са собом ако се Богом ниси обогатио”, казао је прота Обрен и закључио да нико пред престо Христа неће понијети ништа земаљско.

Богатство ниједног човјека не значи ништа, ако он није себе и своје срце обукао љубављу, истином, милосрђем, правдом и ако своје биће није обогатио Богом, поручио је архијерејски намјесник цетињски. Објаснио је да господин није онај који има скупоцјено одјело, већ онај који има Господа у срцу, који се нахранио божанским енергијама, љубављу, божанском силом која нам се даје на Светој служби. А богат је онај који се богати Богом, а не материјалним које нам је дато не да изгубимо душу, него да је спасимо помажућу другима.

“Зато треба да се трудимо, да себе и своје срце и биће обогатимо Богом, тако што долазимо на Свету службу Божију, слушамо јеванђељску ријеч и понесемо је у срцу своме и покушамо макар један дан њоме да живимо. Није лако у овом свијету живјети, јер су зли дани, како се каже у данашњем Апостолу, а и ови наши баш су опаки и зли”, бесједио је отац и исказао разумјевање да није лако данас отићи и ову јеванђељску ријеч пренијети другима, јер ће нам се већ неко испред манастира наругати о чему причамо.

Подсјетивши на положај Цркве у Црној Гори и на недавно утврђени Предлог закона о слободи вјероисповјести, протојереј- ставрофор Обрен Јовановић је истакао да смо свједоци да се и у нашем времену, свих ових дана, многи људи питају да ли Бог постоји у Црној Гори, да ли Црква постоји у Црној Гори?! Ова Црква, како је и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије раније казао, која је створила ову државу која се по њој зове Црном Гором, она се прогања и нема јој мјеста у Црној Гори. Неки су и те Митролитове ријечи напали, тврдећи да је то неистина и да Црква подрива државу.

“Зар је то могуће, зар то здрави ум и разум може да схвати”, запитао се прота Обрен и закључио да то може само да каже онај јеванђељски безумник који мисли да је његово богатство његов бог и да је његова сила у његовим амбарима. Варају се, било је и много силнијих и крупнијих владара и царева под капом небеском, па се за њих данас не зна”, казао је и додао да нико ништа није са собом понио. Они који су оставили нешто народу и Богу задужбине се памте, а они који су отимали од народа и Цркве, историја памти као безумнике.

Говорећи о појединим спекулацијама да је светогрђе што ће Свети Василије да устане и иде међу свој народ, протојереј- ставрофор Обрен Јовановић је казао да Свети Василије долази да нас загрли, сабере, помири, опомене, јер је вријеме зло и опако, и да нам каже: Станите људи, не чините то што сте кренули!

Питајући се ко су они који се боје Светога оца нашега Василија, у оном смислу како га представљају гласноговорници власти, отац је казао да га се бојимо зато што га поштујемо, јер је он себе обогатио Богом:

“Он је онај који стоји пред Богом и знамо колико су његове молитве и клетве, заступништво пред Богом велике за све нас. И треба на тај начин да га се бојимо”, нагласио је прота Обрен и рекао да не треба да се бојимо што ће Свети Василије да стане пред нас, већ треба да кажемо: Нећу да правим амбар, нећу да пљачкам и узимам оно што ми не припада.

По његовим ријечима остало је само још мало овог црквеног што је сачувано, па и то оће “господар” да стави у свој амбар, неће га подијелити народу, као што није подијелио и оно што је примио кад је дошао на власт, него ће сам да га троши:

“Не плашите се Црногорци Светог Василија што устаје из ћивота. Не устаје он од воље, него од невоље и кад год је устајао то је било што је била мука у народу. Ако нећете ви код њега, оће он код вас! Црква Божија чиме ће да се брани ако је неко нападне, ако не молитвом, истином, правдом и свецима Божијим?”

Поручио је да Црква не жели, не дај Боже, ништа лоше никоме, али сила наше Цркве је Свети Петар Цетињски, Свети Василије и сви свети од којих нико не може бити угрожен.

Он је казао да свештеници, све и да су грешни и слаби и најгори, свједоче истину Божију, јеванђељску, како знају и умију и призивају људе да не чине безумље:

“Саберите се људи да будемо браћа, зашто да се дијелимо на било коју нацију, било који језик. Ако смо Богом испуњени, онда смо Божији.”

Свети Петар је наш путоказ, бесједио је даље прота Обрен, јер није правио амбаре, већ је све народу оставио, цијелога себе је Богом испунио, љубављу и жртвом за свој народ. Нагласио је да онај који је први међу нама, у земаљском смислу владар, није ту само да би само себе нахранио, већ да нахрани народ, али не само Хљебом пролазним већ вјечним:

“Онај који неће Хљеб вјечни, а и сам није крштен, нек остави Цркву на миру! Прозива нас синоћ да вас пљачкамо, каже, да свештеници пљачкају јадне и биједне вјернике до задњега цента. Има ли ико од вас да је опљачкан од нас?!  Све што имамо са вама смо подијелили братски! О чему се то ради”, упитао је отац објашњавајући да су све окренули наопако јер желе да саберу велики амбар: да лежимо, не радимо, и опљачкамо Цркву и оно што је Божије.

То је и разлог што устаје Свети Василије и призива на покајање и упозорава да не чине то. А устаће и Свети Петар Цетињски и Свети Стефан Пиперски и рука Светога Јована Крститеља.

“Није срамота рећи, погријешио сам, повлачим се!  Опрости брате, погријеших према теби. У томе је људска величина и то је оно што Бог и Јеванђеље и данашња прича траже од нас. Да клекнемо једни пред другима, да се загрлимо и тражимо опроштај. Главе оних који су на већим функцијама не размишљају о томе, јер је њихова глава и ум и срце у њиховим амбарима. Призовите се памети, да вас Господ све уразуми, и да нас својом љубављу загрли, да се обогатимо Богом, да би у срцима нашим направили прави амбар, гдје станује Христос Бог наш”, закључио је у својој надахнутој бесједи началствујући протојереј- ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник цетињски.

Весна Девић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This