Select Page

УСКОКОВИЋ МАРДАРИЈЕ СВЕТИ

Шта мирише у Либервил граду

дал‘ је цвијет или тамњан свети

да је цвијет, већ би увенуо

да је тамјан, већ би изгорио

нит‘ је цвијет, нит‘ је тамњан свети

већ су мошти Божјег угодника

угодника Божјег подвижника

Ускоковић Мардарија нашег

и нашега и свеамеричког

са Корнета мјеста љешанскога.

Што пут пути из криоца мајке

и из својих очинских Корнета

да господар Николу питује

за Русију и њи‘ову школу

да јој греди и науке учи,

ал‘ господар не шће ни да чује

чуш да Иво иде у Русију

да Љешљанац тамо школу учи

већ га одби и настави с свитом

да збор збори и сијече правду.

Ал‘  молитва млађанога Ива

отвори му богословске путе

те он виђе лавру Студеницу

у којој је ризу обукао

чрнорисцем ту срцем постао

завјет дао, па га одржао

да ће вјеран Богу своме бити

Православље свето проширити

Целомудрије у срцу носити

Сиромаштвом до краја живјети

послушањем себе обавити.

Па до свете пође и Русије

ту се његов дарак показао

и у труду Богом просијао

да бесједом и збори и твори

да из срца силан пламен бије

и молитва и ријеч утјехе.

Те свак поче о њему зборити

осим оних у сопственој груди.

Нудише му митру позлаћену

митру златну,  панагију приде

ал‘је скромност веће тога била

и аманет што Богу обећа,

да ће слушат српке епископе

завјет дати српском патрија‘ру

и звати се српскијем владиком.

Што молио, Бога измолио

сиромашни владика постаде

злата нема, ни дворова красних

ни мантије нове не носаше

сиромашак био и остао

баш како је Богу и казао

ал‘ у њему много злата има

златно срце Богом испуњено

одабрано да својијем служи

и да српство и овдје проноси

по лијепом имену и знању.

Подвиг носи, на себе не мисли

молитва му једина утјеха

што је твори и ноћу и дању

цркву гради, умире од глади

даноноћно док се не умори

док слабашно тијело не стаде

не могавши пратити подвиге

срчанога и душевног хтјења.

Но се поче полако гасити

у цвијету земаљске младости.

Ал‘ Бог знаше кад кога призива

па и њега млада Он позове

да кроз њега свјетлост засијаше

да се слави Пресвета Тројица

од Либертвил америчког града

и Русије мајчице велике

до Горице Црне и Корнета.

Да се сија на све стране свј‘ета

нетрулежним и цјелебним миром

и моштима дивним и прекрасним.

Да пред њима калуђери клече

и молитве за народ узносе

кроз тропаре и пјесме угодне

призивају Божјег угодника

Мардарија  новог подвижника.

 

                                                                        Смиља Влаовић, Букурешт, мај 2019. године

Pin It on Pinterest

Share This