Конференција о Светом Сави у Солуну

У Солуну је успешно завршена 4. Међународна научна конференција Светогорског дома (Η Αγιορειτική Εστία / Mount Athos Center) чији су оснивачи Град Солун и Свештена општина Свете Горе. У оквиру скупа који је трајао од 7. до 9. децембра, последњег дана, организована је једнодневна конференција под називом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава – први Архиепископ српски“. Скуп је одржан у сали Стефанос Драгумис, Музеја византијске културе у Солуну

Конференција је део општег програма који се одржава у Солуну и Београду поводом прославе 800 година самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа.

Организатори програма су Светогорски дом, Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда. (више о програму)

На отварању конференцију говорили су градоначелник Солуна и председник Управног одбора Светогорског дома, Константинос Зервас; у име Његове свесветости васељенског Патријарха г. Вартоломеја, Високопреосвећени Митрополит вриулонски г. Пантелејмон; заменик министра унутрашњих послова за Македонију и Тракију, Теодорос Караоглу; представник Свештене општине Свете Горе и члан Управног одбора Светогорског дома, јеромонах Теофилос Пантократорски; представник Високопреосвећеног Митрополита Солунског г. Антима, архимандрит Силуан.

Сви говорници су једногласно поздравили идеју о одржавању конференције о Светом Сави, као јединственој историјског личности изузетне духовне снаге, коју је изнедрила монашка заједница Свете Горе и утрла пут стварању самосталне Српске цркве 1219. године.

У целости преносимо говор Теодороса Караоглуа, заменика министра унутрашњих послова за Македонију и Тракију:

„Свети игумане манастира Хиландара, оче Методије,

Поштовани господине градоначелниче, драги Константине Зерва, високе званице, даме и господо,

Дозволите ми да вам заблагодарим из срца на вашем уваженом позиву да представим и поздравим овај важни догађај за православни свет, који је посвећен Светогорцу Светом Сави Хиландарцу и 800 годишњици од његовог рукоположења за првог Архиепископа Српске цркве.

Сигурно, ова чињеница има посебно значење за Цркву и наш братски српски народ. Такође, има и значајну вредност за Свету Гору, јер српски принц Растко Немањић, који је постао монах Сава на Светој Гори, био је једна светла духовна појава у Врту Богородице. Због тога је и постао познат као „Просветитељ“.

Свака посета верних манастиру Хиландару је једно благородно поклоњење свештеним и преподобним Српске православне цркве, јер је Света Гора била колевка и животворни Источник силе Српске православне цркве.

У овом светлу, Свети Сава Хиландарац је још једна драгоцена спона у ланцу српско-грчког пријатељства. Без трунке претеривања, Срби су наша браћа на Балкану. То је народ на који можемо да се ослонимо у тешким тренуцима, чињеница коју потврђују дугогодишње везе које нас уједињују, између осталог и православље.

У радовима, дакле, семинара који се одржава у Музеју византијске културе, расветљава се следеће – живот и дело једног доброг Левита; једног јерарха који служи као пример смирености и врлинског живота; једног принца који је изабрао Царство Божије уместо земаљске славе и материјалних добара.

Свом душом својом желим да Грчка и Србија наставе да корачају истим путем историје, како нам је показао Свети Сава Хиландарски преко Свете Горе Атонске и такође желим да наше братске везе трају и даље.

Нека вас Бог све чува. Хвала Вам пуно.“

Програм једнодневне конференције се састојао од следећих предавања:

Уводна беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара
Ангелики Деликари, доцент, средњовековна историја словенских народа на Одељењу за историју и археологију Аристотеловог факултета у Солуну, „Свети Сава и његово доба“.
Елена Костић, Филозофски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну. „Свети Сава и Град Солун“.
Мирјана Живојиновић, академик САНУ, Председник Хиландарског одбора САНУ. „Ктиторска делатност Светог Саве на Светој Гори“.
Ђорђе Бубало, професор, одељење за историју Филозофског факултета у Београду. „Типик Светог Саве“.
Срђан Пириватрић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ. „Свети Сава и оснивање православне аутокефалне архиепископије српских и поморских земаља (1219)“.
Тамара Матовић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ / Виктор Савић, институт за српски језик САНУ, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду. „Словенски Номоканон са коментарима: Номоканон Светог Саве“.
Симеон Пасхалидис, професор, Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну. „Грчки агиолошки и химнографски текстови о Светом Сави“.
Дејан Џелебџић, доцент, Филозофски факултет Универзитета у Београду / Коста Симић, Маквари универзитет у Сиднеју, Аустралијски католички универзитет у Бризбејну. „Свети Сава у српским хагиографским и химнографским текстовима“.
Смиља Марјановић Душанић, професор, Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. „Рецепција Светога Саве у делима његових биографа Доментијана и Теодосија“.
Плутархос Теохаридис, архитекта. „Зграде и рушевине на Светој Гориповезане са ктиторском делатношћу Светога Саве“.
Бојан Миљковић, научни сарадник, Византолошки институт САНУ. „Свети Сава као покровитељ уметности“.
Старац Симеон Дионисијатски, протоеписат Свештене општине Свете Горе / Константин Вафијадис, професор на Високој црквеној академији у Атини. „Светитељско поштовање Светог Саве у Манастиру Хиландару и његовим келијама у Кареји – сведочанство икона“.