Select Page

у част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Године 1170.-те велики кнез суздаљски Андреј Богољубски стигао је пред зидине Великог Новгорода, у намери да га освоји, и обједини све руске земље у једну државу. Праћен је био кнезовима смоленским, муромским, полоцким и рзјанским, но ови полакомљени – унапред почеше између себе делити богате области и древне ризнице, престонице Рјурика. Међутим, кнез (Богољубски) се ускоро разболе и на своје место доведе сина, Мстислава, да предводи војску и настави поход.

Становништво Великог Новгорода, изнемогавши од неравноправне борбе и видевши себе у смртној опасности, положи  сву своју наду на Господа, Пресвету Богородицу, тадашњег Архипастира Јована и м. Илију.

Од појаве непријатеља Епископ је три дана и три ноћи проводио у Олтару Господњем Софијске Саборне цркве, ограђујући своју паству молитвама…

Пред сам пад града, чуо је глас који му је заповедио да иде у Спасо-Преображенску цркву у Илинској улици и да узме икону Владичице и подигне је на градски зид „па ће видети спасење града“. Заповедивши да се објави у велика звона нада у откровење које је имао – послао је свога протођакона по икону. Међутим, икону из цркве нису могли померити с места. Тада је сам Епископ са свим сабором пошао у Спаску цркву падајући пред иконом Пресвете Богородице са сузама, вапијући:

,, О Премилостива Владичице, Богородице Дјево ! Ти си надање и заступница граду нашем, покров и прибежиште свим хришћанима ! Моли се Сину Твоме и Богу нашем, за град наш и не предај нас непријатељима нашим, грехова наших ради, но услиши плач и уздисаје људи твојих и поштеди нас, као у давнини Ниневљане, који покајани, беху постиђени.“

Само што су биле произнесене речи Кондака Пресветој Богородици: посредништво хришћана непостидно, изненада се икона Владичице подигнула у ваздух! Народ је једнодушно ускликнуо: ,,Господе помилуј“! Затим је Архипастир са страхопоштовањем и уз пратњу свег народа поставио икону на градски зид где се водила жестока борба – док је народ пред иконом вапио…

Непријатељи су све силније нападали – ка граду су летеле стене. Неочекивано, једна стена погоди у икону ! Изненада, из очију Пречисте кренуле су сузе – Она је лице Своје окренула од нападача ка граду а становништво охрабрено, отвори градска врата и удари по непријатељу…

Град је био спасен чудом које је произилазило од благодатног дејства чудотворне иконе, касније назване – Знамење Божије Матере.

После овог знака који је произишао, икона је 186 година била похрањена у Спасовој цркви у Илинској улици, да би 1356. године била пренета у новосаграђени храм Знамења Пресвете Богородице, у Великом Новгороду.

После октобарског преврата икона је предатa Новгородском музеју, а 14.августа 1991. године враћена је Цркви. Данас се њен Чудотворни образ налази у Софијском сабору Новгорода.

У спомен на чудесан догађај – спасење Новгорода од унутарњих непријатеља – епископ Јован је установио 10. децембар по новом односно 27. новембар по старом календару, као датум њеног прослављења.

 

Чуда

 Пред овом иконом молимо се за избављење од свих немогућих ситуација, беда и жалости, у заштити од непријатеља и лопова; за смиривање непријатеља наших и за избављење од братоубилачког сукоба.

У граду Новгороду 1566. године близу пијаце појавио се пожар и за кратко време раширио на многе улице; пламен се ширио претећи да уништи читав град и сва залагања грађана да га обуздају, била су неуспешна. Митрополит Макарије дошавши у Саборну цркву и обукавши се у одежде, са свим свештенством и с крстовима и иконама, пошао је у цркву Знамења Богородице и пао пред њену чудотворну икону, са сузама се молећи:

,, О Госпођо Царице, Пресвета Богородице! Зашто си нас презрела и оставила погружене у такве невоље ? Знаш Владичице да су велика безакоња наша, но поштеди људе и град у коме се налази пресвета икона твоја!“

После молитве Епископ ју је узео и у крсном входу понео је по обали реке Волхове. Према цркви Јована Претече служен је молебан и кропљено је Светом водом према пламену који се устремио на град. И тада – огањ је почео да јењава. Ветар је почео да дува према реци а уз заступништво Божије Матере, пожар је брзо престао.

Када су 1611. године Швеђани овладали Новгородом, у пљачкама нису поштедели ни храм; разграбили су црквене утвари а иконе, оборили на земљу и газили ногама. Неки од њих су дошли и до Цркве Знамења у време службе и хтели да уђу на отворене западне двери; но нису могли закорачити на праг, одмах су невидљивом силом били враћени уназад; војници су опет полазили, но та сила их је стално враћала натраг. То је тако уплашило Швеђане да после тога нико није имао храбрости да покуша да уђе у Цркву и опљачка је.

Многа чуда произилазе свих ових година од ове свечасне иконе, а бројне иконе овог типа, добијају своје име по месту у коме пројављују своју благодатну помоћ као нпр. Дионисијска, Глушицка, Абалацка, Курско-Корена, Серафимо-Почајевска, Царскоселска, Московска и др.

 

Изображење

На икони видимо фронтално изображење Пресвете Дјеве Марије са подигнутим рукама према Небу и Предвечним Младенцем који седи на Њеним грудима, без икаквог придржавања. Сама Богомајка као да тим покретом приноси Господу Сведржитељу Божанствени Плод непорочне утробе Своје, и са подигнутим рукама моли Саздатеља да Га прими, као жртву за спасење свега света.

Веома је упечатљиво што се ликови Пресвете Богородице и Спаситеља, без обзира на древност иконе одликују врло јасним цртама и живошћу боја. Док је доња хаљина Њена приказана без икаквих украса у плавој боји, дотле је мафорион, такође без украса, осликан у тамноцрвеној. Са обе стране Пречасне Главе Њене изображена су два херувима раширених крила. Руке Пресвете Богородице подигнуте су ка Небу од ког очекује сву помоћ и заштиту за напаћени род људски; овај покрет испрва статичан и врло одређен, одликује се изразитом динамиком и живошћу не само код Богомајке већ и код Богомладенца који прсте држи у положају ИС/ХС – и благосиља народ Свој. У целокупном положају тела и руку, како Младенца тако и Пречасне Мајке Његове, видимо један молитвени гест, вапај ка Небу и громко заузимање за род који им кличе. Та помоћ свише која се очекује и тражи – несумњива је, неизоставна и неупитна; саобразно томе и вапаји им бивају услишени. Њихова увереност да ће се добити оно што се тражи произилази из непоколебиве вере у непогрешиви Промисао Божији; отуда и спокој којим ликови одишу.

Копију ове чудотворне Богородичине иконе Знамења, 7. октобра 2013. године на дан освећења Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, као дар роду Св. Саве, добио је од сверуског Патријарха Кирила народ Црне Горе на челу са својим Архипастиром г. Амфилохијем. Већ шест година она стоји у дивно изрезбареном трону, на левој страни храма Христовог Васкрсења у Подгорици, изнад које гори неугасило кандило вере и љубави.

Тропар, глас 4

 Као необориву стену и Источник чудеса приступамо Ти, слуге твоје, Богородице Пречиста, Избавитељко из немогућих ситуација, и молимо Те, мир граду твоме даруј и душама нашим велику милост.

Елза Бибић

 

 

Литература:

 

Тихомир С. Илијић: ,,Велича душа моја Господа“, ВИЗГ – Публикум, Београд, 2002.г., стр: 246-248, 396;

 

Диск: ,,Православни црквени календар 2011″, издат од стране московске Патријаршије (2011.г.)

 

Ооо Духовное преображение: ,,К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ“, Молитви к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва, 2015.г., стр: 38,39;

 

www.pravoslavie.ru / ИКОНЕ БОЖИЕИ МАТЕРИ  „ЗНАМЕНИЕ“/ Виктор Кутковои / 10.децембра 2007.г.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This