На данашњи дан, 9. децембра 1613. године Млетачки Сенат донио је декрет о давању царинских повластица Пераштанима, не само на Приморју већ и у свим млетачким градовима. Пераст лежи у подножју брда Свети Илија насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области. Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. године. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода. Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града. Палата Бујовић је диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста.
Импозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су Руси извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник. Треба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић… Пераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира. Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града. Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир и локално гробље Пераста. Госпа од Шкрпјела је вјештачко острво, настало набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око острва — Фашинада. Ова манифестација одржава као спомен на дан када је 1452. године на хриди – шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају назад. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци.
Приредио: Миомир Ђуришић