На данашњи дан, 09. децембра 1917. године турске трупе предале су Британцима у Првом свјетском рату Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517. године.
Историја града сеже уназад до четвртог миленијума прије Христа, што га чини једним од најстаријих градова у свијету. Јерусалим је светиња за три религије. За све три религије постоји мјесто у јерусалимском Старом граду које сматрају својим најсветијим дијелом, знаком своје најснажније, најдубље посвећености Богу. Када су Уједињене нације 29. новембра 1947. године дале зелено свијетло за подјелу Палестине на двије државе, једну арапску, а другу јеврејску, Јерусалим (који је тада био већински јеврејски) је изостављен из једначине, и то с намјером да заједно с околином (укључујући Витлејем) буде проглашен за међународни град, издвојена територија. Јевреји су прихватили план, а Давид Бен-Гурион, први премијер Израела и „отац домовине“, рекао је да је „губитак Јерусалима цијена која се мора платити како би добили своју државу“. Међутим, Арапи су одбили УН-ов план подјеле, и објавили рат Израелу. Током Рата за независност, израелске снаге су се стратешки позиционирале широм земље, укључујући и Јерусалим. Када је исцртана чувена „Зелена линија“ примирја, Израел је заузео западни дио Јерусалима, а Јорданци су контролисали источни дио. Израел је анектирао западни Јерусалим и недјељу дана касније га прогласио за пријестоницу државе а Јордан је анектирао источни Јерусалим, и прогласио га за „другу пријестоницу“.
Израел је у очима арапског света био непријатељ, због чега није било могуће постићи било какав конструктиван договор. То је трајало све до 1967. године када је нетрпељивост ескалирала. Почео је чувени Шестодневни рат, током којег је Израел преузео контролу над источним Јерусалимом, и током каснијих година преселио све институције у источни дио, изградио велики број насеља и усвојио бројне законе који онемогућавају чак и најлибералнијим владама да препусте и милиметар града Палестини. Како су деценије пролазиле, тако је став свих страна постајао све чвршћи. УН и међународна заједница одбиле су да признају „једностране потезе Израела у источном Јерусалиму“, прогласивши их за кршење међународног права, док су Палестинци одбијали сваку врсту компромиса све док се Свети град води као пријестоница Израела. Иако разговори Палестинаца и Израелаца постоје већ декадама, у последњих четрвт вијека нијесу стигли далеко.
Приредио: Миомир Ђуришић