На данашњи дан, 8. децембра 1991. године лидери Русије, Бјелорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску споразум о формирању Заједнице Независних Држава.
Тиме је престао да постоји Совјетски Савез. Совјетски Савез је држава која је настала 1917. године након Октобарске револуције на простору Царске Русије под вођством Владимира Иљича Лењина и Комунистичке партије, а распала се 1991. године. Совјетски Савез је дошао на мјесто Руског Царства, чији је последњи монарх, цар Николај II владао до 1917. године. Спонтани народни устанак у Петрограду, као одговор на ратно распадање руског благостања и морала, кулминирао је обарањем царске владе у марту 1917 године. Радикални бољшевици, под вођством Лењина су преузели власт од Привремене владе 1917. године у тзв. Октобарској револуцији. Тек послије дугог и крвавог руског грађанског рата (1918. године до 1922. године) осигуран је нови комунистички режим. Од својих првих година, влада Совјетског Савеза била је утемељена на једностраначкој власти комуниста, како су бољшевици себе називали.
Након Лењинове смрти Стаљин је постао самостални вођа Совјетског Савеза. У индустрији је држава преузела контролу над свим постојећим предузећима и започела интензиван програм индустријализације. Совјетски Савез развио се у снажну економију у годинама прије Другог свјетског рата. У јуну 1941. године Трећи Рајх извршава инвазију на Совјетски Савез. Црвена армија зауставила је нацистичку офанзиву у Стаљинградској битки, 1943. године и кренула у противнапад кроз источну Европу до Берлина, натјеравши Њемачку на предају 1945. године. Иако опустошен у рату, Совјетски Савез из рата је изашао као призната велика сила. У релативно кратком послијератном раздобљу Совјетски Савез консолидовао је свој утицај у источној Европи, пружао помоћ комунистима у Кини, и тежио проширивању свог утицаја свугдје у свијету. Овако активна спољна политика била је један од разлога што су ратни савезници Совјетског Савеза (САД и Уједињено Краљевство) постали његови непријатељи у хладном рату.
Михаил Горбачов направио је значајне промјене у економији и руководству партије. Његова политика названа Перестројка покушала је да промијени дотадашњу политику централног управљања али Горбачов није успио да исправи кључне мане совјетског система. До 1991. године када је завјера конзервативаца у његовој влади открила слабост Горбачовљеве политичке позиције, крај Совјетског Савеза био је на видику. Михаил Горбачов је дао оставку на мјесто предсједника СССР-а, и предао дужност Борису Јељцину. Следећег дана се Совјетски Савез службено распао и до краја године све су службене совјетске институције престале с радом. Политички договорен распад СССР-а крајем 1991. године од стране тадашњих предсједника Русије, Белорусије и Украјине је имао катастрофалне економске и социјалне последице на свеукупно његово становништво.
Приредио: Миомир Ђуришић
