Select Page

Данас када наша Црква молитвено прославља Празник Ваведења Пресвете Богородице, у Цетињском манастиру је служена Света литургија којом је началствовао протојереј Арсеније Радовић, а саслуживали су јеромонах Прохор Јосифов, јерођакони: Јаков Нинковић, Онуфрије Савић, Емилијан Зарев, као и ђакон Игор Пешикан.

У литургијској бесједи прота Арсеније је поручио да наша чула треба да отворимо и чујемо Божију поуку, како би она пала у нас и дала велики плод. Тумачећи данашње Јеванђеље, о Марти која се бринула да Господа послужи – угости, док је њена сестра Марија сједела и слушала шта Господ говори, отац је казао да је Марија добри дио изабрала, јер је слушала ријеч Божију и ништа јој више није било потребно:

„То је оно што и ми данас овдје на земљи бринемо (о земаљском), а знамо да је једно потребно нашој души“, истакао је отац Арсеније. Објаснио је да нашим земаљским чулима посматрамо свијет око нас који је Бог створио нас ради, али оно што већином не препознајемо је то да је Бог створио човјека за вјечност.

„Створио га је да вјечну Божију ријеч унесе у биће своје и да та ријеч процвјета у њему, као што је Арнонов штап процвјетао, као што је дао дивне плодове Пресвете Богомајке, да Она буде она која ће нам родити Бога Спаса који ће бити Спаситељ свијета.“

Појашњавајући да то није било појмљиво људском уму, и дан данас већина људи то не поима, прота Арсеније је казао да нам треба времена и најдубље вјере да то схватимо и прихватимо. Онда ће ријеч из Светога јеванђеља постати прави истински лијек, који лијечи све дијелове наше душе како би и она показала да слави и хвали Бога вјечнога за сва доброчинство која нам је учинио.

Пресвета Богомајка је била припремљена од памтивјека да роди Бога вјечнога, али Она је својом слободном вољом казала: „Ево слушкиње Господње, нека ми Господе буде по ријечи Твојој“:

„То је оно што непрекидно понављамо, да та ријеч Божја треба да се зацари и треба да да велике плодове у души нашој.“

Подсјећајући на јеванђељску причу о сејачу који сије сјеме – ријеч, које често падне на погрешно тло или жбуње, отац је рекао да је битно да сјеме падне на право и истинско тло како би донијело велике плодове:

„Зато, дај Господе, отвори нам духовне очи, отвори нам да чулама земаљским већином гледамо оно што је у нама и осјећамо оно што нас очекује и што очекујемо у вјери својој, а очекујемо Бога вјечнога, Њему се надамо, Њега хвалимо и благодаримо, јер нам је све дао.“

Човјеку све припада, бесједио је прота Радовић, када нађе самога себе, када нађе Бога вјечнога и смири у бићу своме, када заблагодари Богу на свему што му је дао и каже дивне ријечи као што је рекла Богомајка: „Ево слушкиње Господње, нека ми Господе буде по ријечи Твојој“.

„Тако и ми да кажемо и деламо, да читамо и слушамо Јеванђеље, да оно буде ријеч вјечна која препорађа. Сам Бог је рекао да ниједно слово Светог јеванђеља неће проћи да се не оствари, само је питање да ли имамо вјере и трпљења, снаге да слушамо ту ријеч, да она падне на плодно тло одакле ће дати праве истинске плодове. А, ево, непрекидно их даје широм васељене у нашој Цркви православној“, закључио је у свом пастирском обраћању протојереј Арсеније Радовић.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This