Select Page

На данашњи дан, 4. децембра 1371. године умро је цар Урош Немањић, син цара Душана и једини наследник великог Српског царства. Ступивши на пријесто у деветнаестој години, послије Душанове смрти 1355. године, није успио да сачува велико царство које се послије његове смрти распало на низ самосталних области под влашћу моћних феудалаца. Према предању, убијен мучки у лову, када се сагнуо над воду да се освјежи. Син Душана Силног, цар Урош Нејаки је веома млад и неискусан наслиједио пријесто у великој држави без унутрашњег јединства и чвршће повезаности. Душанов полубрат Симеон самовласно се прогласио новим царем, па је сабор у Скопљу за српског цара прогласио Уроша, а Симеон се отцијепио и завладао Епиром и Тесалијом. То су почели да чине и друге велможе, тако да је централна власт нагло ослабила. Нестало је језгро око којег би се поједини крајеви чврсто окупили и повезали у цјелину, па су као мали дјелови постали турски плијен. Владавина Уроша, сина цара Душана, била је готово у сваком погледу супротна владавини његовог оца. И судбина и историја понекад играју немилосрдне игре. Тако је први потомак цара Душана понио надимак Урош Нејаки. Нови српски цар, који је титулу наслиједио од оца, није успијевао да заштити своју државу, ни од спољних напада, ни од унутрашњих потреса. Убрзо, српска држава се подијелила на два царства, Урошево и Симеоново. У већем дијелу, који је обухватао све старе српске земље, владао је Урош. За вријеме његове владавине за савладара је крунисан краљ Вукашин Мрњавчевић са очекивањем да ће његови потомци (Марко Мрњавчевић) наслиједити царски пријесто јер Урош није имао потомака. Послије великих Душанових освајања, цар Урош постаје жртва властеле која се нагло обогатила у претходним ратовима. Инфраструктурна неповезаност нових територија царевине са језгром отежала је успостављање реда и државних инструмената. Урош Нејаки је проглашен за светитеља 211 година послије смрти. Његове мошти се налазе у фрушкогорском манастиру Нови Јазак. Смрћу цара Уроша 1371. године угасила се владавина лозе Немањића.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This