Izaberite stranicu

ВИШЕ од 120 српских универзитетских професора, научника и књижевника упутилo je писмо Шведској краљевској академији, Нобеловом комитету, домаћој и иностраној јавности, реагујући на непрекидне нападе и невероватне изливе мржње који се из региона и са Запада упућују према добитнику Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу.

У овом тексту подршке великом писцу стоји:

– Од тренутка када је Нобелов комитет за књижевност објавио одлуку о додели награде за књижевност Петеру Хандкеу, у једном делу регионалних, западних и домаћих медија, односно политичке јавности, покренута је политичка кампања против књижевне одлуке, а посебно против некњижевних јавних ставова аустријског писца. Такви острашћени гласови негације ауторског погледа на друштво и политику представљају претњу вредности слободног мишљења, оног мишљења по коме нема заштићених оцена и закључака о људима и догађајима. Немогућност ускраћивања права на слободно мишљење о свему што се догађа у друштвима, поништава се онако како се то чини у Хандкеовом случају.

Овде истичемо само два далекосежна обележја демонизације добитника Нобелове награде за књижевност. Највећи број регионалних и западних критичара Хандкеа не реферира на његово дело већ на његове јавне политичке и националне ставове о Србима током разбијања југословенске државе и о Слободану Милошевићу. Оно што је карактеристично у жестоким критикама либерала и демократа, свакако је њихово преузимање тоталитарних средстава у нападима на књижевника Хандкеа. Писци који су се одважили да слободно пишу и мисле у тоталитарним системима били су изложени нападима сваке врсте а понекад и осудама које су их коштале живота. Данашњи критичари некњижевних ставова добитника Нобелове награде о Србима током последње деценије ХХ века само обнављају арсенал обрачуна са писцима из тоталитарних времена. То су средства дисквалификације ствараоца због његових јавних ставова.

Друга последица ових критика је заправо највећа могућа оптужба и Шведске академије и Хандкеа. Једна групација критичара тврди да је Хандке оправдавао геноцид, а да је Шведска академија ушла у “геноцидални бизнис”. На ову дисквалификацију се мора одговорити на два начина. Ако тежимо истини о друштвеној стварности онда морамо да се ослонимо на научну, а не политичку, медијску или судску оцену која се утврђује прегласавањем судија у одлучивању. Појам геноцида значи истребљивање свих категорија становништва једне нације. У ХХ веку геноциди су забележени над Јерменима, Јеврејима, Србима. Друго, на простору бивше Југославије током ратних збивања 1991-1995 (1999) није било геноцидних радњи. Свака политичка употреба појма геноцида у Хандкеовом случају је увреда за милионе жртава током протеклог века на простору овог дела света.

Хандке нигде није говорио о геноциду. Он се увлачи у причу о геноциду, да би се Срби, упркос научним знањима и чињеницама, упркос истини о изузетно комплексном догађају као што су ратни сукоби и разбијање Југославије, демонизовали.

Ми, у име слободе мишљења, дижемо глас против харанги у делу западне јавности против Хандкеа и уједно се противимо обнови тоталитарних средстава оспоравања права савременом човеку да каже шта мисли, а да не буде због тога разапињан и да му се притом угрожава награда за књижевно-уметничко дело.

ПОТПИСНИЦИ

МЕЂУ потписницима писма налазе се: Зоран Аврамовић, Слободан Антонић, Матија Бећковић, Слободан Владушић, Милован Витезовић, Љубодраг Димић, Гојко Ђого, Живадин Јовановић, Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Милош Ковић, Мило Ломпар, Миодраг Максимовић, Желидраг Никчевић, Предраг Пипер, Драган Станић, Ђорђо Сладоје, Дарко Танасковић, Милосав Тешић, Славенко Терзић, Радомир Уљаревић, Драган Хамовић…

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This