Izaberite stranicu

Српско Косово и Метохија свој мир тражи на литургијама у тишини својих оскрнављених па исцијељених светиња, на својим ораницама и виноградима, међу онима који долазе први пут или му се непрестано враћају…

Игуман манастира Зочиште Стефан истиче за Срну да сваки Србин ван Косова и Метохије сам за себе треба да одговори: „Има ли изговор да бар једном у животу не дође на Косово и Метохију“?

Он напомиње да је „већа мука за оне који су отишли са њега, без обзира на сав погром и недаће“.

„Зар је морало да се деси нешто овако да би људи долазили и тек сад спознавали шта је то Косово и Метохија? Наравно, грехота је да неко не дође бар сада да види и да се молимо да Господ то разреши“, наводи игуман Стефан.

Он је, заједно са братством, из темеља обновио ову православну светињу коју су албански екстремисти спалили и порушили 1999. године.

Према његовим ријечима, „тешко је сагледати шта је то Косово и Метохија и не треба кривити оне који то не виде данас, јер многи то нису спознали ни у прошлости“.

„У оно време када смо имали могућност да видимо – нисмо видели, а камоли сад када су људи оптерећени разним стварима за своју душу, па како ће имати времена за Косово и Метохију. Ипак, ко дође нека пренесе поруку другима – да и они дођу“, наглашава игуман.

Игуман Стефан, као чувар велике светиње коју походе бројни Срби из свих српских земаља, али и Албанци који вјерују у исцјелитељску моћ моштију светитеља Козме и Дамјана, које се у Зочишту чувају, сматра да „Срби Космет могу сачувати кроз покајање“.

Иконописац из Београда Катарина Раковић, која је на Космет први пут дошла 2012. године, каже да му се увијек враћа, да њене кћерке – четворогодишња Марија и трогодишња Стефани манастир Високе Дечане сматрају другим домом, а братство манастира породицом.

„Погледајте како се играју са монахом Бенедиктом. Он је бивши италијански официр који је чувао Дечане, а потом се у нашој светињи крстио и замонашио. И њега су Дечани и Косово трајно променили“, напомиње Раковићева.

Она наглашава да је Космет српска колијевка и да је благодет то спознати, као да ни у једном тренутку док овђе борави не осјећа страх ни за своју породицу ни за себе.

Владимир Богићевић из Косовске Митровице, који као домаћин ходочаснике из централне Србије упознаје о светињама, али и историји и традицији Космета, сматра да се све то не може препричати већ само доживјети.

„Има доста људи који Косово доживљавају на духован начин – очима душе, иако никада овде нису били. Има оних који кроз телевизију, интернет, јавно мњење имају потпуно искривљену слику целе ситуације, а, пре свега, онога што Косово и Метохија јесте за Србе – светиња и колевка српског народа и оно што нас једноставно чини оним што јесмо.

Ја мислим да је Косово у Србиновом ДНК“, сматра Владимир Богићевић.

Он наводи да су многи страни војници, који су дошли на Космет да би Албанцима обезбиједили државу са предубјеђењем да су Срби агресори, промијенили своје мишљење.

„Често се дешавало да виде, да схвате да су грешили. Пример су људи који су се крстили у Дечанима. Доста странаца се крсти када виде да су приче и сатанизација по западним медијима лаж.

Они онда почну другачије да се осећају, али треба да то виде својим очима“, наводи Богићевић, који је недавно у Дечанима крстио петомјесечног сина Давида и одлучан је да на Космету остане.

Иако тек тринаестогодишњак, ни Лука Петровић из Велике Хоче, села надомак по злу познатог Ораховца, нема дилему гдје жели да живи.

Он каже да ће средњу школу завршити у сјеверној Косовској Митровици, можда и факултет, а онда ће се вратити да настави породичну традицију виноградарства стару шест генерација.

На питање да ли му нешто недостаје одмахује главом, а као свако српско дијете у селу, које је још у 12. вијеку било метох манастира Хиландара, зна све о историји тог мјеста у коме и сада постоји 13 цркава и један манастир.

Лука зна да се та историја и трагови српског постојања не могу избрисати ни вољом НАТО-а ни албанских комшија.

Извор: Срна

Pin It on Pinterest

Share This