Првог дана децембра на Светог отрока Романа и мученика Платона служена је Света литургија у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Блажо Божовић уз саслужење протојереја ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића, ђакона Ивана Црногорчевића и молитвено учешће проте Милуна Фемића.
На литургијске возгласе одговарао је мјешовити камерни хор ,,Свети Сава“, руковођен хоровођом и вјероучитељицом Снежаном Поповић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, освећења Дарова предложења и причешћа вјерног народа Божијег, поучном бесједом сабранима обратио се началствујући свештенослужитељ, јереј Блажо Божовић.
„Када погледамо историју поста, нарочито тај старозавјетни дио, видимо да је Господ још у рају установио пост – када је Адаму и Еви рекао да од свих плодова могу да кушају, али не и од плодова познања добра и зла“, казао је отац, подсећајући на тумачење поста Светог Василија Великог који употребљава један грчки израз – синомиликос – који у буквалном преводу значи врсник, савременик човјечанства, јер управо у Старом завјету видимо да су читави народи постили ради одређених потреба.
„У Новом завјету најбољи примјер нам даје Господ Исус Христос, када у пустињи пости 40 дана (не то што је Њему било потребно) да би нама дао добар примјер како се то ради, тако да пост не можемо да схватимо као људску већ као Божију творевину“, закључио је отац.
Потом је указао да пост има своју тежину и правац.
„Када се каже тежина, мисли се на ону силу која обједињује све оне душевне, духовне и тјелесне снаге које посте и које се припремају за живот. А по Светим оцима каже се да када се стане на пут стомакоугађању то је пут који је убица сваке страсти, тјелесне. И када страсти убијемо, прелазимо на духовни ниво, човијек почиње да чисти себе, своје лоше мисли, намјере… Видимо у посланици Светог Апостола Павла гдје су се одређени хришћани хвалили тиме што посте, па им је он говорио да човјек треба да крије то своје доброчинство тако што ће да уљем маже главу своју… Али ми смо данас пали, унижавајући потребу поста на једну обичну дијету“, подвукао је началствујући свештенослужитељ.
Отац Блажо је нагласио да је једина током поста права жртва она која у себи има и мјеру покајања и као таква би била примљена пред Богом, а све друго нам је узалудно.
Началствујући свештенослужитељ је потом заблагодарио Господу што је данас пуна Црква, али, како је објаснио, да би човјек осјетио пуноћу Христовог Јеванђеља треба да зна да је свака недјеља празник и да је мјесто и вријеме за славословље Богу.
„Човјек треба да усагласи са Богом оно што је Господ установио како Црква проповиједа са својим потребама и могућностима и да по својој благословеној мјери прилази Цркви“, закључио је о. Блажо Божовић у својој беседи у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.
Док се заједничарење свештенослужитеља и парохијана одвијало у црквеној гостопримници Светогеоргијевског храма, часове вјеронауке држала је протиница Надица Радовић за полазнике школе вјеронауке ,,Свети Ђорђе“ у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
