Select Page

На данашњи дан, 26. новембра 1412. година Венеција је након више ратних година била принуђена да склопи мир са Балшом III. Тај мир је за Зету био веома повољан јер је споразумом било предвиђено да свака страна задржи територије које је посједовала прије оружаних сукоба, а Балши III је било признато право на провизију од 1.000 дуката на име посједа, које је  његов отац Ђурађ II уступио Млетачкој републици.

Од 1406. године водили су се бесплодни разговори о склапању мира, између Балше III и Републике. Венеција је одбила захтјев да Балши III преда Будву, Дриваст, села око Улциња и редовну скадарску провизију, па су преговори пропали. Млечани су једино пристали на размјену заробљених властелина, тек након новог напада Балше III.  Република обећава Балшићима враћање Будве, али је исте године у децембру и Сандаљу Хранићу обећала овај исти приморски град и одријешене руке у Горњој Зети , ако овај успије да протјера Балшу и преда Млечанима Доњу Зету. Балшина мајка Јелена, кћерка кнеза Лазара Хребељановића, и Балша III  нијесу знали за нову млетачку намјеру да Бар предају Балшићима, само ако би то водило трајном миру, па су преко својих представника иницирали преговоре. Балшићи су нудили Бар и Улцињ, у замјену за Будву, Луштицу, Паштровиће и солане. Балша у селу Годињу (Црмница) издаје исправу, којом својим поданицима објављује да се са Млечанима склопљени мир мора поштовати. Пошто су Млечани погазили уговор, Балша са свим снагама напада посједе Републике. Пред њим се на Скадарском језеру повлаче млетачке фусте. Балша III ниже даље успјехе и након побуне пронијара у скадарској области, са војском долази под зидине Скадра, у љето 1410. године вршећи опсаду и пустошећи околину. Опште стање у Зети је било хаотично. Док су једни трговали и кријумчарили, други су дизали буне, а ратничке дружине пљачкале трговце. Од априла до јула 1412. године Балша III запосједа сву околину Бара, да би исте године, након опсаде пала и градска тврђава. Бар је прогласио за своју пријестоницу и наставио да пустоши остала млетачка мјеста и пљачка њихове становнике. Становништво опкољених млетачких градова остало је без хране, а посебно је критично било у Улцињу, па је Република морала да га преда Балшићима. Такође, Балшићима је предат и Стари Град (Будва). Пораз Млечана је омогућио да се формални споразум постигне брзо. Текст уговора је састављен 26. новембра 1412. године. Балши III је признато право на годишњу провизију за градове: Скадар, Дриваст и Св. Срђ, а он се обавезао да не злоставља становнике Бара, Улциња и Будве зато што су сами прихватили млетачку власт 1405. године. За разлику од свог оца Ђурађа II Страцимировића Балшића, кога су Млечани и Дубровчани називали само „господаром Улциња“, Балшу III су већ титулисали са „господар Зете“. Он је себе називао: „Ја самодрживи господар Балша, по милости божјој дука велики и господин земљи зетској и свему западнему Приморју“

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This