На данашњи дан, 22. новембра 1963. године у Даласу, Тексас, убијен је Џон Кенеди, најмлађи амерички предсједник. За извршење атентата осумњичен је Ли Харви Освалд, којег је два дана касније у полицијској станици убио Џек Руби. Кенеди је допринио унапријеђењу међународних односа и мира у свијету и борио се против расне дискриминације. Убиство Џона Кенедија постало је почетак епохе сумња у САД, која трају до данас. Према анкетирањима јавног мњења, чак сада више од половине Американаца увјерено је да је Кенеди био жртва завјере. Загонетно ћутање власти или то са којим жаром они бране одавно дискредитовану верзију о убици усамљенику само подстиче људе у страну конспиролошке теорије. Прва истрага убиства Џона Кенедија била је спроведена по свјежим траговима 1964. године. Комисија под руководством врховног судије објавила је да је Ли Харви Освалд био убица усамљеник. Американци су по навици повјеровали званичним лицима. Почели су да сумњају само на преласку 60-их и 70-их, 13 година послије убиства предсједника Кенедија истина о овим догађајима почела је да испливава на површину. То је био резултат политичке кризе у САД због рата у Вијетнаму, због Вотергејтског скандала за вријеме предсједника Никсона. Криза је довела до раскола самог система, и у тим пукотинама је почела да се назире истина. Људи су захтијевали истину. Зато је тадашњи предсједник САД, Џералд Форд, иницирао нову истрагу. Њоме се бавио Комитет Представничког дома САД. Према његовим закључцима, Кенеди је био убијен у току завјере, а Ли Харви Освалд је био једноставно извршилац. Имена учесника завјере нијесу била наведена, зато су своје теорије почели да нуде аутори приватних истрага. Постојала је верзија да је Кенедијево убиство наручила мафија: предсједник се активно борио против организованог криминала, а одустајање од свргавања Фидела Кастра је довело до тога да је мафија изгубила огроман бизнис на Куби. Против предсједника су били тексашки нафтни магнати. Кенеди је планирао да укине пореске олакшице за експлоатацију рудних богатстава, због чега би они изгубили огроман новац. Уз то, Тексашани су имали свог предсједничког кандидата – Линдона Џонсона, који је заузео ову дужност послије смрти Кенедија. Најчешће конспиролози оптужују за Кенедијево убиство ЦИА-у. Мотиве је обавјештајна служба имала: незадовољство политиком у погледу Кубе, дејствима у хладном рату са СССР-ом и супростављањем започињању војне операције у Вијетнаму. Али главни повод да се осумњичи ЦИА била је лаж њеног руководства које је порицало сваки контакт са Лијем Харвијем Освалдом. Године 1962. он се вратио из СССР-а. Агенти ЦИА-е су били дужни да испитају и провјере човека који је побјегао у Совјетски Савез, живио тамо неколико година, а затим се вратио у САД. Али ЦИА је изјавила да никаквих испитивања није било. Низ година ЦИА је инсистирала да Освалда нико није испитивао, он је једноставно мирно живио у Тексасу. И то је сасвим нетачна прича. ЦИА му је дала избор: или иде у затвор или сарађује са ЦИА-ом и користили га као инструмент у пропагандном рату против Кубе. Али нијесу хтјели да неко сазна да они имају неке везе са Освалдом, да ли је он крив или не. Све ове верзије разматрају се у САД до данас, али не на званичном нивоу. Не може се очекивати да ће се до 50. годишњице Кенедијевог убиства нешто појаснити. Америчке власти и специјалне службе налазе се на удару. Ако Бијела кућа, ЦИА и ФБИ знају ко је убио Кенедија, сада о томе неће говорити. Одмах ће се поставити питање зашто су тако дуго ћутали.
Приредио: Миомир Ђуришић
