Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. новембра 1796. године умрла је руска царица Катарина Велика.

На пријесто је дошла послије дворског удара у којем је свргнут, а потом убијен њен муж Петар III. Као поборник просвјетитељских идеја, стекла је велику популарност. Успјешно је ратовала против Пољске и Турске и проширила територију Русије. За вријеме њене владавине угушен је сељачки устанак под вођством донског козака Јемељана Пугачова

Била је једна од највећих владарки у историји. Царица Катарина Велика владала је Русијом чак 34 године, што историчари називају „златним добом Руског Царства“. Рођена је као Софи Аугуста Фредерике у данашњој Пољској, а била је кћи сиромашног пруског кнеза. Кад је имала 15 година, са мајком је отпутовала на двор руске царице Елизабете, која је у младој Њемици видјела идеалну жену за свог нећака, пријестолонаследника Петра. Лијепа, интелигентна и амбициозна, Фредерике се свидјела царици. Брзо је научила руски и прешла у православље, прихвативши ново име Катарина. Али њен брак отпочетка је био несретан.

Кад је царица Елизабета преминула, њен нећак крунисан је као Петар III. Он је убрзо окончао рат између Русије и Пруске, вративши тој земљи претходно освојене територије, што је изазвало незадовољство у војсци. Под геслом „Или ћу владати, или ћу страдати“, како је записала у свом дневнику, Катарина је војним пучем свргнула супруга са трона. Само шест мјесеци након што је постао цар, Петар је абдицирао. Ухапшен је, а недуго након тога убијен у тамници. Чим је постала царица, тада 33-годишња Катарина кренула је са преображавањем Русије. Унаприједила је пољопривреду, рударство, бродоградњу и трговину. Потпуно је преуредила и застарјели правни систем, реорганизовала руску провинцијалну администрацију, подстицала стране инвестиције намијењене неразвијеним подручијима. Посебну пажњу Катарина је посветила школству и здравству. Тако је годину дана након почетка своје владавине основала први медицински факултет у Русији. За вријеме њене владавине Санкт Петербург је постао један од водећих свјетских културних центара, а Катарина је утемељила и Ермитаж, један од највећих и најљепших музеја на свијету. Царица Катарина Велика увелико је допринијела развоју руске науке, књижевности и журналистике, због чега су, према мишљењу многих стручњака, те гране тада доживјеле својеврсни процват. Због просветитељских идеја, историчари често спомињу како се царица Катарина Велика залагала за слободу ријечи. Међутим, парадоксална Катаринина владавина и овдје ће доћи до изражаја јер је забранила једно од најзначајнијих дјела руске књижевности „Путовање из Петербурга у Москву“ Александра Радишчева, који је најприје био осуђен на смртну казну, а касније је она замијењена десетогодишњим прогоном. Не само да је била заслужна за заоштравање цензуре, него је Катарина Велика, захваљујуц́и декрету о цензури започела институционализацију цензуре, као и професију цензора. У њеном је декрету стајало да ниједна књига не може да буде објављена без дозволе цензора.

Један од најзначајнијих мушкараца у њеном животу био је 10 година млађи војни официр Григориј Потемкин. Према Григорију Потемкину названа је фраза Потемкинова села, која означава нешто што у стварности не постоји, већ је само привид. Наиме, након Руско-турског рата, Потемкин је по опустјелим степама јужне Русије уз пут којим се кретала Катарина саградио лажна села кулисе, са лажним сељацима, лажним пастирима и лажним стадима. Тако је на свом путу за Крим царица видјела лажну слику брзе и успјешне обнове ратом опустошене Русије.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This