Select Page

Свети Великомученик Димитрије којег наша Света, Саборна и Апостолска Црква прославља 08. Новембра молитвено је прослављен у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом Литургијом началствовао је протојереј Љубомир Јовановић, коме је Свети Димитрије Крсна Слава. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и јереј Младен Томовић. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић, Дејан Томовић и Анета Самарџић. Апостола је читао Василије Ускоковић. Бесједио је отац Слободан који се, након што је отац Љубомир прочитао Јеванђеље, обратио присутном народу.

„ У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре нека је свима срећан и благословен данашњи празник. И свим данашњим свечарима да буде срећна Крсна Слава. Велики и Свети дан који празнујемо. Светога Великомученика Димитрија Солунскога Мироточивог. Један од најљепших свједока Васкрслога Христа, један од најдивнијих међу Светим Мученицима. А заиста Свети Мученици јесу највећи украс Цркве Христове. На крви Светих Мученика и на њиховој вјери, на њиховом исповиједању, саграђена је Црква Христова. Почевши од Светих Апостола који су сви мученички пострадали. Једино је Свети Јован Богослов и Јеванђелиста природном смрћу се упокојио. Остали су сви мученички пострадали, а касније стотине и хиљаде Светих Мученика у оним првим вјековима када је Црква од Римских царева била гоњена. Па и касније кроз сву историју до наших дана, јер и данас Црква у многим крајевима у свијету је на распећу. И дан данас украшава се Црква Христова Светим Мученицима. Међу овим дивним украсима Цркве Христове свакако један од најљепших бисера јесте и Свети Великомученик Димитрије који је за Христа пострадао почетком IV вијека када су била велика гоњења од тадашњих Римских царева Диоклецијана, Максимилијана, Ликинија и осталих. Који су на стотине хришћана уморили мислећи да ће на тај начин да затру име Христово и да затру Цркву Његову. У томе су се преварили, јер по ријечима једног од Светих Отаца, крв Светих мученика била је и биће увијек сјеме за нове Хришћане.

Свети Великомученик Димитрије живио је у граду Солуну. Био је син војводе солунскога и од својих родитеља научен Светој вјери Хришћанској. Када је након очеве смрти он наслиједио свога оца на тој одговорној дужности, један од главних задатака који му је тадашњи император Максимилијан ставио у обавезу да извршава, било је то да прогони Хришћане. Али Свети Димитрије не да није послушао овај царев захтјев и наредбу, него је на против и ријечју и дјелом проповиједао Христа, утврђивао Цркву Свету у граду Солуну и помагао Хришћане на сваком кораку гдје је то могао. И није то могло остати сакривено. Стигла је та вијест и до опакога цара који је лично дошао у Солун да испита Димитрија и да види да ли је истина то што је о њему чуо. Свети Димитрије ни једнога тренутка се није поколебао. Пред царем је јавно исповиједио вјеру своју у Христа Господа и Спаситеља нашега због чега је био бачен у тамницу. Он је презрео сво благо и сву блиставу будућност која је била пред њим. И сву славу овога свијета. Одрекао се тога и радије прихватио крст Христов и добровољно страдање за Њега. И заиста је Свети Димитрије и у тим тешким тренуцима, када је био у тамници утврђивао Хришћане који су са њим били утамничени, али и оне остале који су туговали због његовога страдања. Утврђивао и поучавао у вјери, а своју љубав према Спаситељу своме потврдио проливањем своје мученичке крви. Одмах је Свети Димитрије по своме страдању био поштован од Хришћана као Свети Мученик. На његовом гробу је најприје једна мала црква подигунута, а касније и велелепна базилика која стоји и до данашњега дана, у којој и почивају чудотворне и мироточиве мошти Светога Димитрија. Који, како тада, тако и данас, и биће тако и до краја свијета и вијека, брзо притјече у помоћ свима који га са вјером и љубаљу призивају. И безбројни су примјери такве такве благодатне помоћи Светога Димитрија. И поштован је међу свим Хришћанима, а посебно поштовање има међу словенским народима. Нарочито је велико поштовање православних Руса према Светоме Димитрију. А и у нашем народу такође велико поштовање. Бројне су породице које данас славе Светог Димитрија као своју крсну Славу. Бројни су Храмови код нас у његову част подигнути. Јављао се Свети Димитрије и у наше дане. У овим последњим ратовима деведесетих година када је наш народ страдао и у Босни и Херцеговини и на просторима Далмације и осталим крајевима у Славонији гдје је све наш народ страдао. И остало је записано његово чудесно јављање на данашњи дан. Када је била у два наврата и 1992 и 1994 велика офанзива на град Невесиње. И на чудесан начин је тај град одбрањен од вишеструко бројнијег непријатеља који је нападао. А у тај свети дан у граду Солуну на вечерњој служби појавио се војник сав крвав, изранављен, који је ушао у капелу код моштију Светог Димитрија да се моли. И пар вјерника који су ту били са свештеником упитали су: „Ко си? Откуда си? Што си тако изранављен?“, каже: „Ишао сам браћи Србима да помогнем“. И тада је и постао невидљив. Дакле, Свети Димитрије и данас као и у оно вријеме када је у тијелу живио помаже хришћанима свуда тамо гдје они страдају и гдје га призивају у помоћ. Богу нашем који је диван у светима својим, који је предиван у Светим Мученицима, који је предиван у Светом Великомученику Димитрију Солунском Чудотворцу, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.“

Наком причешћа вјерника и завршетка Свете Литургије приступило се освећењу славског колача и славског жита.

Дејан Вукић

 

Pin It on Pinterest

Share This