Izaberite stranicu

Празник Светог великомученика Димитрија торженствено је и молитвено прослављен у дворској капели Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици.

Светом литургијом началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење старјешине овог храма протојереја-ставрофора: Бориса Брајовића и Далибора Милаковића, протојереја Николе Пејовића и ђакона Павла Божовића.

Честитајући данашњи празник, отац Мирчета је подсјетио на живот и страдање Светог Димитрија, чијим дјелом се надахњују хришћани до наших дана.

Говорећи о данашњем Јеванђељу у којем Господ Исус Христос говори о томе какав је пут оних који буду ишли за Њим у овоме свијету и вијеку, прота Мирчета је нагласио да су кроз историју Цркве Његове ријечи: Ако Мене гонише, и вас ће гонити: ако Моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати, многи одржали. Међу Христовим ученицима који су живјели Његовом ријечју посебно мјесто имају свети мученици, а један од највећих свједока Христове истине и живота је упараво Свети великомученик и побједоносац Димитрије, коме је посвећен овај свети храм на Крушевцу.

„Светога великомученика Димитрија ништа у овоме свијету није могло одвојити од љубави Христове, ни сила безбожног цара Максимијана и све части и почасти, звања и привилегије овога свијета“, казао је отац Мирчета.

Нагласио да је човјек свој живот може да да за Христа једино када живи љубављу – зна да је Бог љубав, и да је највећа награда и привилегија у овоме свијету бити Христов човјек, што нам је посвједочио и Свети Димитрије, младић, војвода солунски, али изнад свега свједок Христов:

„Од његовог страдања, почетком 4. вијека, па до дана данашњега, његов свети спомен свијетли у Цркви Божијој и његово име се проповиједа широм хришћанске васељене и његовим дијелом се надахњују данашњи хришћани.“

Појаснио је да то да смо Христови, свједочимо љубављу, јер нема ништа јаче и веће од љубави, и то на сваком мјесту: у породици, на послу, у своме граду, међу пријатељима и свима људима које срећемо. Даље је истакао отац да су свети мученици управо том љубављу могли посрамити безбожне моћне римске цареве.

„Живот Светог Димитрија свједочи да је љубав јача од сваке силе овосвјетске и да је наше само да се трудимо да живимо том љубављу, да будемо Божји људи, а то је подједнако могуће како Светом Димитрију у четвртом вијеку, тако и нама у 21 вијеку, ако се држимо Јеванђеља Христовога и Цркве Његове, која је стуб и тврђава истине.“

Додао је да је Свети Димитрије својим дјелом превазишао свој град Солун, који је сав означен његовим именом. Из Солуна је и нама, нашим праоцима, Словенима, дошло хришћанско сунце које обасјава и овај свети храм, срца и лица свих који се овдје сабирају, на челу са старјешином храма оцем Борисом, а који се труде да живе вјеру Светог Димитрија, а то је вјера православна:

„А и онај који је саздао овај храм, краљ и господар Црне Горе, Никола Први Петровић, такође је живио том вјером. У вријеме Петровића, Црна Гора је била заснована и темељила се на православној вјери, на православној Цркви. Зато су Петровићи, а међу њима посебно краљ Никола, подигли многе храмове и манастире надахнути православном вјером, а поготово примјером и дјелом најсветлијега међу Петровићима – Светим Петром Цетињским.“

Протојереј Мирчета Шљиванчанин, подсјетивши на велики благослов који је овај храм на Крушевцу имао у вријеме Првога свјетског рата, када су мошти Светога Петра Цетињског боравиле у њему, поручио је да је, поред заштите и благослова Светога Димитрија, коме је храм посвећен, црква на Крушевцу под благословом и заштитом Светога Петра Цетињскога.

Весна Девић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This