Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4. новембра 1946. године на снагу је ступио Статут УНЕСКО-а  (Организација УН за образовање, науку и културу).

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу је специјална организација Уједињених нација базирана у Паризу. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспјешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода. Унеско има 195 земаља чланица и десет придружених чланова. Главно сједиште организације је у Паризу са преко 50 канцеларија широм свијета.

Унеско своје активности спроводи кроз пет програмских области: образовање, природне науке, социологија, култура и комуникације. Пројекти у Унесковом спонзорству обухватају писменост, техничке и учитељске програме, међународне научне програме, промоцију независних медија и слободе штампе, регионалне и културне историјске пројекте, промовисање културног диверзитета, преводе свјетске литературе, споразуме о међународној сарадњи ради очувања свјетске културне и природне баштина (Свјетске баштине) и очување људских права, и покушају превазилажења свјетске дигиталне подјеле.

Унесков циљ је „да допринесе изградњи мира, одрживом развоју и интеркултуралном дијалогу кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање”. Други приоритети организације укључују достизање квалитета образовања за све и доживотног учења, рјешавање нових социјалних и етичких изазова, његовање културног диверзитета, културе мира и изградња инклузивних образованих друштава кроз информисање и комуникацију.

Припрема једног подручја за УНЕСКО листу свјетске баштине је вишегодишњи процес, који укључује све структуре друштва. Поред припреме саме документације, односно Номинационог досијеа, потребно је паралелно припремити то подручје за обавезе које проистичу из будућег статуса „свјетска баштина“. Житељи једног таквог подручја морају бити упознати са свим вриједностима које то подручје има, како би се на прави начин и старали о њему. Подручје свјетске баштине по дефиницији припада свим грађанима свијета и као такво мора имати адекватан третман и посебну пажњу. Стога је оно и заједничка одговорност свих, како државних и локалних власти, тако и самих житеља. Свака држава има право да кандидује добра за која сматра да имају потенцијал да се нађу на овој листи.

Црна Гора је тако формирала своју Листу потенцијалних културних и природних добара. На тој листи су, поред историјског језгра Цетиња, Стари град Бар, Дукља, Национални парк Биоградска гора и стећци, средњевјековни надгробни споменици. Листа потенцијалних добара се може допунити у сваком тренутку, а у складу са Оперативним смјерницама о примјени Конвенције о свјетској баштини, поново се разматра и подноси најмање сваких десет година.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This