Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22.окотбра 1887. године у уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио је шест изума, међу којима и вишефазну наизмјеничну струју. Изуме је 1888. године откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примјену приказала на свјетској изложби у Чикагу 1893. године. Тако је све почело… Након тога почео је отворени рат између визија Едисона и Тесле о томе како електрична енергија треба да се производи и дистрибуира. Како би демонстрирао погубност Теслиног открића, Едисон је наизмјеничном струјом убијао животиње на јавним местима. Тесла је Едисону показао да је наизмјенична струја у потпуности сигурна тако што ју је преносио кроз своје тијело како би упалио сијалицу. Рат између Тесле и Едисона кулминирао је, након мутних пословних потеза, украдених идеја и поништавања патента којом су Едисон и његове колеге покушали да униште Теслу и затру његова открића. Ипак, без обзира на утицаj коjи jе Едисон имао и острашћену кампању коjу jе водио, вријеме jе донијело побједу  Тесли у чувеном, историjском “Рату струjа” коjи jе водио са своjим такмацом. Наизмјенична струjа jе постала стандард у Америци, што jе приморало Едисонову компаниjу, Џенерал Електрик, да почне масивно да улаже управо у ову иновациjу. Едисон jе напокон остао ућуткан пред управним одбором компаниjе коjи ниjе остао слијеп пред jасном будућношћу наизмјеничне струjе.  Временом jе ова утицаjна компаниjа сустигла Теслиног финансиjера, Вестингхауса, и удобно се смјестила на водећем мјесту у овоj области, оставши ту до данас.

 Не брине ме што краду моје идеје, забринут сам јер немају нити једну своју, остао је забиљежен Теслин одговор на разна подметања и сплетке. О правим заслугама и заоставштини Николе Тесле зна се врло мало, као и о притисцима које је је имао од америчких корпорација,  владиних агенција и тајних служби. Међутим, данас, Никола Тесла и његов рад коначно почињу да привлаче заслужену пажњу, а о његовим дјелима почиње озбиљно да се дискутује. Након његове смрти, 07.јануара 1943. године Влада САД упала је у његов апартман и лабораторију и конфисковала сва његова научна истраживања. Ниједно од њих никада није јавно објављено.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This