Izaberite stranicu

Епископију будимљанско-никшићку посјетио је Његово преосвештенство Епископ рибински и даниловски г. Венијамин из сестринске Руске православне цркве.

Преосвећени Владика Венијамин је, уз саслужење Епископа домаћина Његовог преосвештенства владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештенства двају епархија, на празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана Српског (Слијепог), данас, 22. октобра, служио Свету архијерејску литургију у манастирској Цркви Светог апостола Луке, у косијеревској светињи.

Литургија је служена поводом молитвеног сјећања на мученички пострадале припаднике Вучедолске бригаде ЈВУО, који су, на овај дан 1944, убијени на Грахову од безбожних комуниста.

Уваженог госта из Руске православне цркве ријечима срдачне добродошлице поздравио је владика Јоаникије. Он је казао да владика Венијамин долази из древне јарославске области, доносећи благослов и љубав, благослов Светог Сергија Радоњешког, многих руских светиња и светих руских новомученика.

„Данас, када вршимо помен нашим страдалницима из II свјетског рата из, нажалост, братског поклања имамо овдје укрепљење од братског руског народа у лицу владике Венјамина који је, такође, много пострадао у вријеме бољшевизма и многе несреће доживио, али је, после свега тога, као после неког очишћења, васкрсао. Радујемо се данас обновљењу Руске цркве и томе што се руски народ, у великој мјери, вратио својој Цркви, својим корјенима, својој духовности, својим светитељима, а велику улогу у том враћању имају свети руски архијереји, као што је наш драги у Христу брат владика Венијамин“, рекао је Епископ Јоаникије, изражавајући наду да ће се и, убудуће, наставити посјете Преосвећеног владике Венијамина Епископији будимљанско-никшићкој и Црној Гори.

На братској добродошлици, заједничкој Светој служби Божјој и молитвама, узнесеним Господу, на дан Светог апостола Јакова, Епископу домаћину владици Јоаникију, свештенству и вјерном народу заблагодарио је Епископ рибински и даниловски г. Венијамин.

Након Литургије одслужен је парастос припадницима Вучедолске бригаде Југословенске војске у отаџбини, мученички постарадалим од комуниста на Пољу Грахову 1944. године. Помен је служен и за све страдале на подручју Бањана, Рудина, Каменска и Трепача у Другом свјетском рату.

Ријечима архипастирске бесједе, још једном, се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Сабрасмо се у капели Светог апостола Луке, гдје су сахрањене мученичке кости оних који су, у зло вријеме, од братске руке побијени на Пољу Грахову. Сјећамо се тих ужасних дана, иако многи од нас нијесу запамтили те дане, али смо сви чули и у својим костима носимо трауме од те наше народне несреће. Ми смо научили да гинемо за слободу и никада нам није било жао ратовати против непријатеља, против окупатора, ни крв своју проливати, то је обиљежило нашу историју. Тек новије вријеме донијело је такве несреће да устане брат на брата“, навео је Његово преосвештенство.

По владичиним ријечима, ми као народ, још, увијек, не можемо још да схватимо шта се све догађало током братског крвопролића, у ком се појавила толика жеђ за братском крвљу, али су последице видљиве.

„Убијала су браћа браћу, а убице су то правдале прогресом, да је то добро ради напретка државе и успостављања правде. Нити је било напретка државе, а још мање успостављања правде. Та држава је на вјештачки начин опстајала и та власт, која се на злочину уздигла, је тако катастрофално и завршила, распадом отаџбине и великим срамом оних који су потезали мач на ближњег свог“, истакао је Епископ Јоаникије.

Капела Светог апостола Луке, у којој су похрањене кости страдалих, јесте свето и мученичко мјесто, које нас, поручио је владика, опомиње на покајање.

„Нијесмо ми, овдје сабрани, криви за оно што се догодило, али морамо знати да оно што се догодило је везано за наше биће. Последице тога су остале у нама, све што се догодило имамо у нашем наслеђу, а све то изазива мисао да треба да се покајемо за своје гријехе. Да смо се као народ знали раније кајати и Богу молити, исповједати своје гријехе, чистити своју душу, испуњавати се братском љубављу, не би се догодило то зло да потегне брат на брата мач и да га сахрањује као живинче“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Указао је да су многе кости граховских мученика остале несахрањене, испод зграда које су, после рата, прављене на Грахову, иако су они који су их правили знали да то чине над братским костима.

„Тако су хтјели да сакрију свој злочин. Међутим, Бог је одредио да оне зграде сад пропадају и ругло их је видјети. Надамо се да ће те кости изронити из земље, као што су и ове. Оставили смо завјештање, па смо написали: Остављамо завјештање, ако се некад и преостале кости граховских страдалника нађу, нека се овдје пренесу и сахране. За све њих заједно молимо се Христу Богу из дубине срца свог, једним Духом, једним устима говорећи: Помени Господе претке и сроднике наше“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Он је захвалио Преосвећеном Епископу Венијамину што је дошао да, на овај дан, заједно одслуже свету службу Божју и нагласио да су Руси, много више, пострадали од бољшевизма и комунизма него ми, јер је дуже трајало.

„Они, као велики народ, претрпјели су страшну трагедију братског поклања, гулага, рушења цркава, њихово претварање у магацине, али Русија је, по пророчанству владике Мардарија Ускоковића, који је 30.-их година, у оном времену када је мрак бољшевизма био захватио све, пјевао о Русији да је она и даље света и да ће, кад тад, васкрснути.

Руски православни народ је, у дубини срца, сачувао вјеру, па данас имамо, слава Богу, прилику да видимо обновљене светиње у Русији и како су заблистале златне куполе по цијелој освештаној руској земљи, од тренутка када је власт престала да гони руском народу, Руској Цркви, руској држави је кренуло напријед. То нас много радује. Радује нас кад нам долазе браћа Руси, јер се, понајбоље, међу собом разумијемо. Блиски су нам и драги и остали православни, али добро знамо да смо са браћом Русима најближи, не само по вјери, него по култури, заједничким корјенима, историји, по заштитништву Русије над Црном Гором и српским народом кроз прошле вјекове.

И данас руски народ, иако је Црна Гора отишла путем који не происходи из њене традиције, воли Црну Гору, радо долазе овдје и ми их радо сретамо, заправо, биће и осјећање народа остало је, хвала Богу, на обје стране неповријеђено и цијело“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This