Izaberite stranicu

Већ нам недостаје Ваша дјечија радост

Ваш грохотан смијех и громки поклич

Ваше тугованке о врату наше неосјетљивости

Ваше смирење пред ниподаштавањем

Свјетине што је гонич

 

Заиста, заиста недостајете…

 

У искривљеним мокрим ципелама

Табанате по киши, цичи, овој

Пустињској топлини, сабирајући…

Ко ће се радовати нашим ускогрудим књигама?

Да ли ће звона исто звонити?

И неће разиђивати зидине Храма, нашег Саве Светог

Јер сте у њих наших породица

Као Гојковица младих, уградили метох!

И двадесет пет побратима и посестрима

Крвљу задужени, зар је мало?

Красан ум принесен роду на дар!

Ко ће нас Истином против истина

Историје тријезнити?

 

Пријатељу, да сте можда…

(припадали неком другом народу?)

 

Недостајаће и Ваш тужбалачки над Цетињем ламент…

И суровост здравице дјечачке што нас боли

Којом од нас отимасте трачке наших надања световних

Као неко ко воли

Нас, воли

 

О, витеже родољубља!

О, длане Светог Николе и помирење Светог Агатоника!

Подразумијевало се

Као савјест подсјећати на братољубље

„У одлагању је опасност“ изреку

Говорити и дјелотворити

Само добро дјелотворити!

 

Кад се пресели Ваша благородна мати

Као јагње, у збјег, Светом Василију хитасте често

Ћутећи мир

И кад се борисмо са растанка мрачном тугом

Молитвом, против самртне муке

Одатле Вас подиже Пресвета својом десницом другом

Она, која Вас је увијек са три руке

И пет Вам дланова прво, помилова лице

У одабрано мјесто подно литице

Ваше тијело, заиста похранише тамо, гдје чезнусте

Гдје поет ври

 

Брате у Христу,

А ближег братства нема,

Бог да да да се опет једном

Веселимо Вама, вашем драгом лику

Док свјетлост Господња зри

Да доживимо Вама драгу слику

Трубни глас, ступа краљевска војска у отаџбини

Радост сретења, Ви!

Pin It on Pinterest

Share This