Izaberite stranicu

Kада би се истраживало гдје данас све живе Срби и њихове цркве сигурно би се много чега занимљивог открило. Расијани на олујном вјетру кано прах лаког маслачка досегли су крајеве земаљске површи.

У том истраживању посебну пажњу задобила би и српска заједница у Истри, те српска православна црква у Пули. Она би стекла значај тек када би се сазнало да је ово једна од најстаријих православних цркава у данашњој Хрватској и уопште на подручју древног Илирика.

У години великог јубилеја – Осам вијекова Српске цркве – ево олтара старијег и од саме српске духовне заједнице.

Њена званична повијест започиње од друге половине шестог вијека. У богослужју ће дочекати и Велику шизму 1054. године. Од тада постаје римо-католичка црква, а забиљежено је да је била посвећена Светој Катарини.

Млетачка република у 16. и 17. вијеку на овај простор насељава грчке породице са грчких простора захваћених ратом, а који су били под млетачком управом. То су најприје била острва Кипар и Крит, те полуострво Пелопонез. Пред османлијским продорима у Средоземље повлачи се око 100 грчких породица (са око 400 чланова), посебно оних које су већ прихватиле римо-католичку вјеру или вјерску унију, задржавши источни обред богослужења. Млечани их насељавају на источно-јадранску обалу, што у градовима Пули, Поречу и Копру, а нешто и на пуста имања око Пуле, у Фажани, Пероју и Водњану.

Новопридошлој грчкој заједници (православној или унијатској није до краја јасно) било је потребно осигурати молитвени простор. У споразуму пуљског надбискупа Барбабианка (Barbabiancо) и провидура Калба (G. B. Calba), досељеницима је 1579. године уступљена црква Св. Катарине крај Каштеле око које су Грци били насељени.

Црква је преуређена и 1583. године освећена у славу Св. Николе, те са звоником и гробљем укњижена као посјед Грчке православне цркве у Пули. Црквену власт над њом вршио је ткз. филаделфијски архиепископ у Венецији.

Ова грчка заједница опстала је у Пули до 1785. године када умире посљедњи њен свештеник, Zuann Mosconas.

У међувремену су Млечани 1657. године, у Перој надомак Пуле, населили Србе из Рисна, а који су своје вјерске потребе најприје обављали у цркви Светог Николе. Срби из Пероја ће тек 130 година послије досељавања у Истру добити званичну дозволу из Венеције да могу градити нову православну цркву у Пероју.

Од 1788. године православна црква Светог Спиридона у Пероју постаје њихов матични храм, но због изумирања грчке заједнице Срби преузимају и цркву Светог Николе у Пули.

Данас у Пули живи око 3000 Срба и они су по бројности (након Италијана) друга национална мањина у највећем граду Истре.

Црква Светог Николе је њихов олтар и комад отаџбине пред којим прослављају Божиће и Васкрсе и узносе благодарност и молитвени шапат за своје ближње.

Сваки знак хрватске нетрпељивости према Србима прво се примјети и поднесе на цркви Светог Николе у Пули. Пљачкана је више пута те скрнављена графитима омразе према Србима.

Но, и поред свега и у славу Господу за све, овај православни олтар Срба у Истри има живу и крепку заједницу која сваке недеље отпоје Свету литургију и затрепери молитвеним срцима за наш расијани род и његово ново уједињење.

Са пола Истре из лијепе Пуле (Поле) олтар и звоник Светог Николе опомињу нас као светионик залутало бродовље да је јако вриједно истрајати пред олујама историје и живота, но да је једино смислено и свето у коначном не заборавити упловити у своје море и наше луке.

Горан Лучић

 

Pin It on Pinterest

Share This