Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. октобра 1946. године завршен је главни Нирнбершки процес.

Винстон Черчил, револтиран понашањем, злочиначким поступцима и начином ратовања сила Осовине, предлагао је егзекуције по кратком поступку и посебном закону од чега је одустао под утицајем САД. Стаљин је дао још ригорознији предлог о неселективном стријељању педесет до сто хиљада њемачких официра. И сам Черчил се успротивио стријељању официра који нијесу имали учешћа у злочинима. Будуће суђење регулисано је Лондонским споразумом 1945. године. Списак будућих оптуженика ограничен је на веће ратне злочинце европских сила Осовине. Нирнбершки процес или Нирнбершко суђење је било суђење истакнутим члановима политичке, војне и економске елите нацистичке Њемачке. Главно нирнбершко суђење трајало је од новембра 1945. године до  октобра 1946. године, а одвијало се у Нирнбершкој палати правде. Представници Совјетског Савеза су се залагали да суђења буду одржана у Берлину, што САД нијесу прихватиле јер су хтјеле да суђење буде у њиховој контролној зони. Нирнберг је био погодан и зато што је имао и једну од ријетких очуваних великих судница и велико затворско одјељење. Уз то био је познат као град нацистичких зборовања па је суђење нацистима баш у том граду имало значајну симболику. Свака од четири велике силе побједнице именовала је по једног судију, његову замјену и тужиоце. Пред међународним војним трибуналом било је оптужено 24 лица и 6 организација. Француске судије предлагале су да се смртне казне извршавају стријељањем за осуђена војна лица како је то била пракса војних трибунал али су се совјетске судије успротивиле. Они су сматрали да су ова лица прекршила сва војна етичка правила и да нијесу достојна стрељачког вода тако да је утврђено да се смртна казна извршава вјешањем.

Октобра 1946. године објешене су главешине Трећег рајха које је Међународни суд у Нирнбергу осудио на смрт због ратних злочина у Другом свјетском рату, укључујући шефа њемачке дипломатије Јоахима фон Рибентропа и начелника штаба Врховне команде оружаних снага Њемачке фелдмаршала Вилхелма Кајтела. Рајхсмаршал Херман Геринг, такође осуђен на смрт, убио се у затворској ћелији.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This