Izaberite stranicu

На данашњи дан, 14. октобра 1941. године њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и  у наредним данима су стријијељали 2.190 жена, дјеце и стараца.

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких оружаних снага Вилхелм Кајтел прослеђује наређење да се “као одмазда за живот једног њемачког војника мора у тим случајевима узети као опште правило да одговара смртна казна 50-100 људи”. Четири дана касније, опуномоћени војноуправни командант Србије, генерал Франц Фридрих Беме пише својим трупама: Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. године потоцима лила њемачка крв услијед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За цијелу Србију има се створити застрашујући примјер који мора погодити цјелокупно становништво. Будући да је у четничко-партизанским нападима погинуло 14 а рањено 10 припадника 717. посадне дивизије Вермахта, почињу припреме за доследну примјену наређења по претходно изнијетом кључу: 50 за рањеног њемачког војника, 100 за убијеног. Због нових њемачких губитака, у међувремену се цифра за стријељање подиже. Уводи се ванредно стање са пријеким судом и одмах почиње стријељање у режији 749. пјешадијског пука . Стријељања су окончана 20. октобра, а вршена су из митраљеских гнијезда. Поменути 749. пјешадијски пук, истовремено са овим у Краљеву, извршио је и покољ у Крагујевцу. Број стријељаних у Краљеву није мањи од 2.190, па према томе краљевачки покољ је неправедно у сјенци крагујевачког.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This