Izaberite stranicu

На данашњи дан, 12. октобра1865. године рођен је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.

Веома су значајни његови радови о миграцијама југословенских народа, о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српских државника на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Јован Цвијић се родио у Лозници, основну школу и почетак гимназије је завршио у родној Лозници, да би школовање наставио кратко у Шапцу, а потом у Београду. Завршава гимназију и уписује се на студије географије у тадашњу Велику школу. Током студија је био веома активан и у извођењу екскурзија а своје прво научно дјело „Прилог географској терминологији нашој“ издаје на трећој години студија у часопису „Просвјетни гласник“. На Великој школи је дипломирао 1888. године и тада почиње своја системска путовања по Србији. Исте године почиње да предаје географију у Другој мушкој реалној гимназији у Београду. Следеће године одлази у Беч као стипендиста Министарства да се дошколује и спреми докторску дисертацију. Наставља да организује бројне екскурзије, како у земљи тако и у иностранству. Докторску дисертацију је одбранио 1892. године. Почетком идуће године одбранио је свој докторат и у Бечу, постао званично доктор наука и почео да предаје на Великој школи Научну географију и Етнографију. Те године је основан Географски завод. Јован Цвијић покреће часопис Преглед географије. Члан српске краљевске академије наука Цвијић постаје 1895. године. У годинама које долазе Цвијић наставља да вриједно ради, издаје велики број значајних научних публикација, књига, постаје редовни професор физичке географије Чешког универзитета у Прагу, организује бројне семинаре и безбројне екскурзије…

Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет Цвијић постаје редовни професор. За ректора је биран два пута. Основао је 1910. године Српско географско друштво, прво такве врсте на Балкану. Цвијић је био истакнути научник у цијелом свијету. Гостовао је као предавач у Бечу, Лондону, Паризу, Малти, Марсељу, Прагу, Америци, Швајцарској, Сорбони…Био је носилац многобројних почасних доктората најпознатијих свјетских универзитета. Био је уважаван од стране највећих научника тога доба од којих су му многи били пријатељи. Увијек је настојао да представи Србију у најљепшем свијетлу. Његова истраживања су се базирала на непосредном контакту са природом, како је волио сам да каже „учио је географију ногама“.

Поред нашироко познатих научних достигнућа непроцјенљив допринос је Цвијић дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. Увијек се трудио да подјеле буду научно и географски оправдане, занемарујући ситне политичке мотиве. Јако је тешко издвојити само нека дјела која је Цвијић створио током своје каријере. Може се рећи да је свако од њих било генијално и иновативно за своје вријеме. Цвијићев фантастични научни опус чинила су монументална дјела попут: Балканско полуострво и јужнословенске земље, Геоморфологија 1 и 2, Глацијација балканских планина, Карст и човјек, Општа антропогеографија, Језерска пластика Шумадије..

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This