Izaberite stranicu

Четвртом сесијом која се бавила упоредно-правним сагледавањем односа Цркве и државе кроз историју настављен је научни скуп „Државно-црквено право кроз вјекове“ који је отворен јуче у манастиру Подмаине.

На почетку сесије свој реферат изнијела је Алекснадра Новаков која је са Зораном Павловићем приредила чланак „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова – губитак самосалности 1946.“ Она је након кратког животописа овог значајног задужбинара изнијела и нешто детаљнију историју дјеловања задужбине Симе Игуманова.

Након Другог светског рата, прво је управу над задужбином узео Задужбински одсијек Министарства просвете Народне Републике Србије, а већ 1946. задужбина је изгубила самосталност“ казала је Александра Новаков. Патријарх Гаврило, који је био главни старалац задужбине, након повратка у отаџбину трудио се да поврати самосталност овој значајној задужбини.

Да ли је повратак задужбине био дио договора са Патријархом није познато науци, али чињеница је да је 1947. године задужбина поново добила самосталност“ али је додала да се радило само о фиктивном и непотпуној самосталности.

Добра задужбине Симе Андрејевића Игуманова коначно су национализована су 1960. године а рад задужбине је обновљен 2001. године када је на њено чело дошао Патријарх Павле. Задужбина и данас ради и њеним трудом помаже се рад Богословија у Призрену и Нишу“ закључила је Александра Новаков.

Професор Оливер Николић је излагао на тему „Однос Цркве и државе у земљама Европске Уније“. Он је рекао да се уочавају различитости у том односу али да оне нису суштинске. „Кроз историју ти односи су прошли кроз различите фазе, од јединства до потпуно супарништва“ рекао је Николић.

Најбазичнија подјела односа цркве и држава је систем државне цркве (Уједињено Краљевство, Грчка, Малта…), систем потпуне одвојености (Француска, Холандија, донекле Ирска), систем кооперативне одвојености (Белгија, Пољска, Мађарска, Аустрија, Пољска, Словенија…)

Ове подјеле нису апсолутне јер не постоји систем потпуне одвојености Цркве и државе у пракси не фукниционише тако. „Француска законом прописује потпуно одвојеност али то у пракси није тако – она апсолутно учестувје у животу Цркве у сваком смислу“ рекао је Николић истакавши да не постоје државе које дословно примјењују систем одвојености Цркве од државе.

Неки теоретичари убрајају и четврту категорију односа – они који признају одређене вјерксе заједнице“ допунио је ову подјелу професор Николић.

Данас не постоје државе у којима је религија забрањена, као и што не постоје државе у којима су црквени великодостојници на власти, тако да је диверзитет односа државе и Цркве и поред великих разлика у теорији, у пракси минималан“ закључио је Николић.

Потом је своје излагање имала Валентина Риналди из Италије која је говорила о односу државе Италије и Православне цркве у свијетлу проширења Евраопске уније. Она је нарочито истакла све изазове са којима се Италијанско правосуђе сусрело приликом уласка у Европску унију доминантно православних земаља Бугарске и Румуније.

Италијанска држава труди се да одржи најбоље могуће односе са свим аутокефалним и аутономним Православним Црквама“ закључила је професорка Риналди.

Након ове занимљиве теме у наставку се такође говорило о односу Цркве и државе у Европској унији. Прочитан је апстракт теме „Положај цркава и вјерских заједница у Мађарској са посебним освртом на Српску Православну Епархију Будимску“ коју је за зборник радова приредио г. Никола Зобеница.

Апстракт рада „Уређење положаја вјерске заједнице на основу уговора закљученог између вјерске заједнице и државе са посебним освртом на Босну и Херцеговину“ аутора Душка Глодића такође је најавио користан рад објављен у зборнику.

Након тога тема уређења Цркве и државе остала је у окврима некадашње Југославије. Најважније акценте из свог рада „Регулисање статуса СПЦ у Републици Хрватског“ изнио је проф. др Владимир Чоловић директор Института за упоредно право. Он је нагласио да и сам вуче коријене са тог подручја и да рад посвећује Србима са тог подручја.

На почетку је знати да је Срба по попису има преко 160.000 становника који су се изјаснили као православни“ рекао је на почетку професор Чоловић, те је на почетку изнио кратак историјат односа Православне цркве са свим државама које су владале овим подручјем.

У новије вријеме о статусу вјерских заједница на простору Републике Хрватске почело је да се говори 1996. године, а Закон је донијет 2001. године“ рекао је професор Чоловић. Професор је рекао да је овај закон проблематичан по условима који су прописани да би вјерска заједница могла да склопи са државом Хрватском, нагласивши да су том приликом доношени споразуми по различитим критеријумима.

Јако је интеренсатно и финансирање вјерксих заједница јер се захтјев за финансирање подноси преко Министарства финансија које сигурно није компетентно да би одлучивало које заједнице финансирати а које не“ рекао је професор Чоловић закључивши да је статус СПЦ у Хрватског по много чему проблематичан.

Прекид трудноће изазов је у односима државе и Цркве нарочито у земљама Европске уније. Јовица Сувачки изнио је најзнамљивије акценте из рада „Упоредна анализа норми Православне цркве и законодавства Србије и других држава о прекиду трудноће“ који за Зборник радова припремио са Олгом Зорић и Андрејем Зорићем. Он је наласио на почетку да је наше друштво аларматно угрожено феноменом бијеле куге.

Запањујућ је податак да на сваку рођену бебу дође три до пет побачених“ изнио је на самом почетку г. Сувачки и додао да су законодавства свих балканских земаља компатибилна по овом питању.

Међунарно законодавство регулише ову појаву још од римског права, које је повлачило кривчну одговорнст жене“ нагласио је Сувачки а након тога изнио кратак историјат ове појаве који је слично ријешен све до двадесетог вијеке када је први пут абортус дозвољен у СССР-у почетом дведестог вијека.

Данас је ситуација шаролика од рестриктијих држава попут Пољске и Ирске до либералнијих попут Скандинавским државама“ рекао је г. Сувачки и додао да насупрот тој разноликости готово све Православне цркве имају сличан однос према овој појави.

Потребно је много више ангажмана у овој области, јер се забраном и кажањавем не може много постићи на овом пољу, већ да кроз морално-вјерски препород доведемо број абортуса у неку равнотежу“ закључио је професор Сувачки.

Павле Божовић

Pin It on Pinterest

Share This